Emisije sumpor-dioksida iz 14 blokova termoelektrana na ugalj, obuhvaćenih Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), iznosile su 177.756 tona. Maksimalna dozvoljena granica za 2025. godinu, prema NERP-u, iznosi 34.898 tona. U apsolutnim vrednostima, ovo predstavlja smanjenje u odnosu na 205.925 tona prijavljenih za 2024. godinu, ali je i dalje daleko od usklađenosti sa zakonskim propisima.
Benkvoč u svom izveštaju „Uskladiti ili zatvoriti“ ističe da Srbija prvi put od 2018. godine prekoračuje granične vrednosti za sve tri zagađujuće materije. Uprkos smanjenju emisija sumpor-dioksida tokom poslednje tri godine, u 2025. godini su one bile više od pet puta iznad nacionalnih dozvoljenih vrednosti. Dozvoljene maksimalne vrednosti svake godine se smanjuju, što dodatno otežava situaciju.
Najveći zagađivač je termoelektrana Nikola Tesla B, koja je emitovala 77.470 tona sumpor-dioksida, što je 5,7 puta više od dozvoljenih vrednosti. Termoelektrana Kostolac A2 je emitovala 15.905 tona, dok je Kostolac B, uprkos novom postrojenju za odsumporavanje, emitovala 17.452 tone. Ove vrednosti su i dalje iznad dozvoljenih, što ukazuje na ozbiljne probleme u sektoru.
U aprilu 2024. godine pušteno je u rad postrojenje za odsumporavanje u TE Nikola Tesla A3-A6, ali i dalje se beleže visoke emisije. Benkvoč naglašava da je smanjenje emisija sumpor-dioksida sa 60.000 tona u 2023. godini na skoro 21.000 tona u 2025. godini i dalje nedovoljno. Emisije praškastih materija takođe opadaju, ali ne dovoljno da bi se obezbedila usklađenost sa dozvoljenim vrednostima.
Srbija je prošle godine prekoračila dozvoljene vrednosti za emisije praškastih čestica, emitujući 1,09 puta više od dozvoljenog. Najveći emiteri praškastih materija bili su blokovi Nikola Tesla A1–A3. Emisije azotnih oksida su takođe zabeležile porast, dostigavši nivo sličan onom iz 2021. godine.
Benkvoč ukazuje na to da je Elektroprivreda Srbije ostvarila veći profit, ali bez plaćanja stvarnih troškova. Termoelektrane Morava i Kolubara A nastavile su sa radom, iako su trebale biti zatvorene. Akcioni plan za dekarbonizaciju predviđa isključivanje termoelektrana na ugalj do 2046-2049. godine, ali bez konkretnog vremenskog okvira.
Strategija razvoja energetike Srbije do 2040. godine ne sadrži dovoljno detalja o ukidanju uglja pre 2050. godine. Srbija je potpisivanjem Sofijske deklaracije obavezala se na smanjenje emisija gasova i dekarbonizaciju energetskog sektora. U izveštaju se naglašava potreba za kontrolisanim ukidanjem uglja i većim fokusom na obnovljive izvore energije.
