Odluka Visokog saveta tužilaštva da uputi veći broj tužilaca iz osnovnih u viša javna tužilaštva je sporna jer je Venecijanska komisija u mišljenima na takozvane Mrdićeve zakone jasno ukazala da takva upućivanja nisu u skladu s evropskim standardima, ocenio je danas Sindikat sudske vlasti.
U saopštenju su ocenili da je „posebno alarmantno što su u skupštinskoj proceduri zakoni koje je predložila Vlada Srbije, a kojima se upravo zabranjuje upućivanje iz osnovnih u viša javna tužilaštva“.
„Najproblematičnije je upućivanje tri javna tužioca iz osnovnih javnih tužilaštava u Beogradu u Više javno tužilaštvo u Beogradu, iako su oni pre svega deset dana stupili na tužilačku funkciju“, saopštio je sindikat.
Upitali su da li su tužioci Maša Dedeić, Aleksandra Stefanović i Dušan Šćepanović, „izabrani na tužilačku funkciju u osnovno tužilaštvo pre samo 10 dana, napredovali po kriterijumu stručnosti ili po kriterijumu bliskosti sa pojedinim centrima moći, imajući u vidu da se radi o presedenu kakvog ne poznaje istorija niti pravna tradicija srpkog pravosuđa“.
„Ovo više nije pitanje pojedinačnih upućivanja, već pitanje sistemskog zauzimanja javnog tužilaštva kadrovima od poverenja, zbog čega javnost ima pravo da zna ko, kako i zbog čega ubrzano preuzima najvažnija tužilaštva u Srbiji i zašto se tako važna mesta ne popunjavaju tužiocima sa dugogodišnjim iskustvom i profesionalnim integritetom“, saopštio je Sindikat sudske vlasti.
Podsećamo, aktuelna vlast je krajem januara donela novi set pravosudnih zakona, odnosno paket od pet izmena i dopuna, nazvanog po predlagaču Uglješi Mrdiću, poslaniku vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije.
Izmene i dopune obuhvatale su: Zakon o Visokom savetu tužilaštva, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o sudijama.
Venecijanska komisija objavila je naknadno mišljenje na hitno mišljenje o „Mrdićevim zakonima“ gde navodi da je Srbija sprovela sedam od devet preporuka, ali da dve ključne i dalje ostaju nerešene.
