Eksplozija kambrija pre oko 540 miliona godina bila je jedan od najdramatičnijih trenutaka u istoriji evolucije. Tokom ovog perioda, došlo je do iznenadnog i neverovatnog povećanja raznolikosti životinjskog sveta. Fossilni zapisi su postali bogatiji, otkrivajući čudne nove telesne planove životinja sa čvrstim ljuskama, kičmama, udovima, očima i specijalizovanim ustima.
Međutim, postojala je dugotrajna misterija o tome gde se uklapaju briozoe, ili „moss animals“. Ovi mali, filtrirajući beskičmenjaci žive u kolonijama, pričvršćeni za stene i grebene u strukturama nalik saću. Pre ovog istraživanja, briozoe su bile izuzetak u istoriji prirodne evolucije, jer, za razliku od drugih životinjskih grupa, nisu bile prisutne tokom eksplozije kambrija.
Najstariji fosili briozoa datirani su u ordovicijum, 50 miliona godina kasnije. Sada, zahvaljujući „izvanrednim“ otkrićima fosila koje su opisali istraživači sa Univerziteta Severozapad u Kini, utvrđeno je da su briozoe postojale tokom eksplozije kambrija. Ovo otkriće može zahtevati preispitivanje njihovog drevnog evolucijskog stabla.
Fosili su posebni ne samo zbog očuvanja, već i zbog toga što su njihova unutrašnja meka tkiva ostala netaknuta nakon više od 500 miliona godina. „Izuzetno je retko pronaći fosile gde su tako delikatne strukture još uvek očuvane,“ kaže paleobiolog Lars Holmer. „Zahvaljujući posebnim hemijskim uslovima tokom fosilizacije, mogli smo detaljno proučiti anatomiju i definitivno potvrditi kambrijsko poreklo briozoa.“
Ovih 38 savršeno očuvanih fosila otkriveno je u steni formacije Xiannüdong u južnom Shaanxiju, u Kini. Kroz detaljnu mikroskopsku analizu, identifikovane su dve vrste: ranije poznati Protomelission gatehousei i novo opisani Dayingomelission hexaclitia. Analizom mišićnih vlakana, membranskih vrećica i pojedinačnih članova kolonije, istraživači su potvrdili da su ove vrste deo grupe briozoa.
Istraživanje je pokazalo da su obe vrste deo grupe Stenolaemata, jedne od tri glavne klase živih briozoa. To sugeriše da su P. gatehousei i D. hexaclitia već bile relativno napredne forme ove grupe, što pomera poreklo briozoa još dalje u prošlost. „Ovo nisu samo jednostavni precursori,“ kaže paleontolog Baopeng Song. „Oni su složene, modularne kolonije.“
Sada kada je ova praznina u fosilnom zapisu popunjena, mogu se sprovesti dalja istraživanja, uključujući pretrage sličnih fosila na drugim mestima širom sveta. Briozoanske kolonije mogu biti samo nekoliko centimetara ili inča u veličini, sastavljene od mnogih mikroskopskih jedinki, i obično preferiraju tople i tropske vode. U savremenom vremenu poznato je gotovo 6.000 različitih živih vrsta.
„Briozoa su dugo bile slon u sobi kambrijske paleontologije,“ kaže paleobiolog Timothy Topper. „Svaka druga glavna životinjska grupa imala je kambrijskog predstavnika, osim briozoa. Ovi fosili konačno zatvaraju to poglavlje.“
