Hrvatski Sabor je 24. oktobra 2025. godine glasao za vraćanje obaveznog vojnog roka. Odluka je doneta sa 84 glasa za, 11 protiv i 30 uzdržanih. Prvi regruti će započeti obuku početkom 2026. godine.
Hrvatska se vraća obaveznom vojnom roku, čime se pridružuje nekoliko evropskih zemalja koje su uvele slične mere. Odluka je doneta u svetlu bezbednosnih izazova nakon napada Rusije na Ukrajinu, ali analize sugerišu dublje geopolitičke razloge. Ministarstvo odbrane planira obuku za muškarce između 18 i 29 godina, sa očekivanih 4.000 regruta godišnje.
Obuka će se odvijati u vojnim bazama u Kninu, Slunju i Slavonskoj Požegi, a regruti će primati platu od 1.100 evra mesečno. Predsednik vlade Andrej Plenković ističe da je ova odluka odgovor na promene u globalnoj bezbednosti, dok ministar Anušić naglašava potrebu za brzim reakcijama na pretnje.
Ipak, najava vraćanja vojnog roka izazvala je ustavne sporove između vlade i predsednika Zorana Milanovića. Milanović je optužio Plenkovića za političke maneuvre i zahtevao hitan saziv Saveta za odbranu. Ova situacija dodatno komplikuje političke odnose u zemlji.
S druge strane, Srbija je najavila povratak obaveznom vojnom roku, dok su Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija ostale pri profesionalnim vojskama. Hrvatska odluka dolazi u trenutku kada NATO pojačava zahteve za spremnošću svojih članica.
U svetlu rata u Ukrajini, evropske zemlje preispituju svoje vojne kapacitete. Hrvatska je već ispunila cilj od dva odsto BDP-a za odbranu, dok analize ukazuju na moguću trku u naoružanju u regionu. Vraćanje obaveznog vojnog roka može označiti kraj ere profesionalnih vojski na Balkanu.
