U Grčkoj je u toku više od 1.200 vodoprivrednih projekata, od kojih se 1.090 odnosi na vodosnabdevanje, a 237 na navodnjavanje, prenela je atinska RTV SKAI.
Koliko je to obimno, pokazuje to što Vlada napominje da je od 2019. godine do danas završeno 278 projekata i da zbog promene klime nema dileme kolika je potreba za daljim ulaganjima i koordinisanijim naporima za rešavanje ovog velikog, društvenog i nacionalnog problema Grčke.
Premijer Kirijakos Micotakis je posle današnjeg sastanka Vlade objavio „pet osovina za rešavanje problema nestašice vode“ i istakao da nema govora o privatizaciji vodoprivrede jer „voda jeste i ostaće javno dobro i samo tako treba da se tretira“.
Ukazao je da je Grčka na 19. mestu u svetu po riziku od nestašice vode.
Na sastanku Vlade je rečeno da je rešavanje problema nestašice vode nacionalnim planom hitna potreba uz reformu koja će u početku odgovoriti na hitne potrebe, a zatim i na srednjoročne i dugoročne, i „pripremiti zemlju za velike izazove u narednih 30 godina“.
Na sastanku su „detaljno predstavljeni naučni podaci koji jasno pokazuju obim problema usled klimatske krize u svim mediteranskim zemljama, uzimajući u obzir da se Evropa najbrže zagreva na svetu“, rečeno je dalje.
Nivo rezervi vode u grčkim jezerima iz kojih se snabdevaju naselje je na istorijski niskom nivou, a rezerve na poluostrvu Atici, gde je Atina, manje su za više od 50 odsto u poređenju sa 2022. godinom.
Zato je nužan celovit način rešavanja problema umesto fragmentacije poslova između raznih tela, kako je sada. Vlada će nastaviti radikalnu promenu modela upravljanja vodama, gradeći funkcionalniji sistem, s većom efikasnošću i većim investicijama, rečeno je na sednici.
Koristiće se nove tehnologije i komplementarne metode proizvodnje vode, kao što je desalinizacija.
Prva od „pet glavnih osovina“ plana je da „voda jeste i ostaće javno dobro, kako je predviđeno Ustavom“.
Drugo su „održive kompanije za vodosnabdevanje, navodnjavanje i kanalizaciju, sa ciljem prihvatljivih cena za sve namene“.
„Treća osovina“ je celovito planiranje i centralno upravljanje svim neophodnim projektima, malim i velikim.
Četvrto su hitne inicijative u narednih šest meseci, kombinovane sa kampanjom informisanja i podizanja svesti građana o načinima racionalnog korišćenja vode.
Poslednja, „peta osovina“ nove politike su nove tehnologije i komplementarni načini proizvodnje vode: desalinacija, reciklaža i ponovna upotreba, zaključuje SKAI.
Grčka koja godišnje potroši oko 10 milijardi kubnih metara vode, prošle je godine zabeležila najtoplije leto i zimu u istoriji, a u nekim njenim delovima kiša nije padala mesecima.
Po podacima vlade, veliki problem je i gubitak vode, jer zemlja gotovo polovinu vode za piće gubi zbog curenja u starim ili neispravnim cevima ili zbog krađa, a prosek tog gubitka u EU je upola manji – 23 odsto.
Grčko preduzeće za vodoprivredu nedavno je počelo da sprovodi kampanju pod parolom „Voda je život – nemojmo je lakomisleno trošiti“, i objavilo i uputstvo u kojem se na građane apeluje da ne peru automobile pijaćom vodom iz gradskih vodovoda, da štede pri zalivanju biljaka i da redovno proveravaju ispravnost svojih vodovodnih instalacija.
Sve duži sušni periodi i sve više temperature uticali su na vodosnabdevanje širom Sredozemlja.
Pošto je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva, ;EU je pokrenula kampanju borbe protiv klimatskim promena koje izazivaju nestašice vode koja pogađa 38 odsto njenog stanovništva.
