Prema izveštaju RHMZ-a, u Valjevu, Kragujevcu, Negotinu, Požegi, Kraljevu, Ćupriji, Leskovcu i Kuršumliji nije zabeležena nijedna kap kiše tokom juna. Čak i na mestima gde su padavine zabeležene, one su bile drastično ispod proseka. Jun je obično najkišovitiji mesec u Srbiji, a ove godine je zabeležena ekstremna suša.
Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ističe da klimatske promene dovode do povećane varijabilnosti vremena. Period od juna do avgusta postaje sve sušniji, dok se klimatski maksimum padavina pomera ka ranijim mesecima. Ove promene utiču na poljoprivredu, posebno na kukuruz, soju i šećernu repu.
U junu je proglašena vanredna situacija u Dimitrovgradu i Gadžinom Hanu zbog nedostatka vode. U Gadžinom Hanu, sva 34 sela su ostala bez vode, što je znatno više nego obično. Vuković Vimić naglašava da su ovakve suše ozbiljno ugrozile proizvodnju hrane.
Suša takođe utiče na energetiku, jer hidroelektrane imaju manje vode u akumulacijama, dok je potrošnja struje povećana zbog visokih temperatura. Kvalitet vode i hrane opada, što dodatno ugrožava zdravlje stanovništva.
U Beogradu i Novom Sadu kiša nije padala do kraja meseca, a 26. juna zabeleženo je samo 0,1 mm padavina u Beogradu. Analize pokazuju da ovakvi klimatski događaji postaju sve učestaliji, a Srbija se suočava sa toplijom i sušnijom budućnošću.
Vuković Vimić upozorava da se klima menja, a Srbija bi mogla postati polusušna zemlja. Adaptacija na klimatske promene postaje ključna za budućnost, a ulaganja u prilagođavanje su neophodna kako bi se suočili sa novim izazovima.
