Sa stanovišta globalne ekonomije, morski prolaz između Persijskog i Omanskog zaliva ima ključnu stratešku važnost. Ovaj uski moreuz, širok samo 21 milju, predstavlja jedini put za transport sirove nafte iz Persijskog zaliva ka ostatku sveta. Iran kontroliše severnu stranu ovog prolaza, što dodatno komplikuje situaciju.
Prema podacima Američke uprave za energetske informacije (EIA), kroz ovaj moreuz svakog dana prođe oko 20 miliona barela nafte, što čini otprilike petinu globalne dnevne proizvodnje. EIA je ovaj moreuz označila kao „kritičnu naftnu usku tačku”, naglašavajući njegovu važnost za globalno snabdevanje.
Nakon vazdušnih napada na tri iranska nuklearna postrojenja, cena Brent nafte je nakratko skočila iznad 80 dolara po barelu. Ovo je prvi put od januara da su cene dostigle ovaj nivo, što ukazuje na povećanu volatilnost na tržištu. Pre sukoba, cene su se kretale između 60 i 75 dolara po barelu od avgusta 2024. godine.
S obzirom na trenutnu situaciju, budući trendovi cena nafte zavise od reakcije Irana. Rob Tumel, viši portfelj menadžer u Tortoise Capital, upozorava da bi eventualni poremećaj u morskom putu pod iranskom kontrolom mogao izazvati skok cena nafte ka 100 dolara po barelu.
Zatvaranje ovog moreuza bi imalo posebno negativne posledice po azijske ekonomije, koje se oslanjaju na isporuke sirove nafte i prirodnog gasa kroz ovu rutu. U svetlu ovih događaja, tržište nafte ostaje pod velikim pritiskom.
