Irena Mojsić, anesteziolog, član Stranke slobode i pravde, oglasila se povodom utamničenja i štrajka glađu profesorke Marije Vasić.
U trenutku kada jedna majka, žena, ćerka, profesorka, Marija Vasić, trune već više od dva meseca u zatvoru, boreći se za slobodu mišljenja i izražavanja, za osnovna ljudska prava i protiv nepravde, ne mogu, a da se ne obratim svojim kolegama, na prvom mestu onima koji rade u Zatvorskoj bolnici CZ u Beogradu, a zatim i onima koji sve ovo nemo posmatraju i ćute.
Pitam vas, drage moje kolege, da li se sećate Hipokratove zakletve? Ako se ne sećate podsetiću vas nekih detalja:
“Najveća briga će mi biti zdravlje mog bolesnika!”
“U vršenju dužnosti prema bolesniku neće na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politička ili klasna pripadnost.”
“Apsolutno ću poštovati ljudski život od samog početka. I pod pretnjom neću popustiti da se iskoriste moja medicinska znanja, suprotno zakonima humanosti.”
Svaki lekar dužan je da, makar jednom dnevno, da detaljna obaveštenja o stanju bolesnika, članovima njegove porodice, pogotovu ako se radi o pacijentu čije je zdravlje ozbiljno ugroženo. Danima ste izbegavali da to učinite i tek na pritisak javnosti dali ste šturo obaveštenje u smislu “pratimo vitalne funkcije i priključena je na infuziju”.
