Pristupanje Evropskoj uniji je proces koji se zasniva na zaslugama. Košta je u intervjuu za Juronjuz naglasio da zemlje koje sprovedu potrebne reforme mogu postati članice i pre 2030. godine. Međutim, on je upozorio da se zasluge mogu menjati, a Albanija i Crna Gora su trenutno u prednosti.
Prva stanica Koštine turneje po Zapadnom Balkanu je Srbija, koja se suočava sa političkom krizom. Ova situacija izaziva zabrinutost kako za Evropsku uniju, tako i za NATO. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, bio je jedini lider zemlje kandidata koji je prisustvovao obeležavanju Dana pobede u Moskvi.
Košta je istakao da je Vučićeva vlada suočena sa protestima zbog optužbi za korupciju i ograničavanje sloboda. Tokom sastanka sa predsednicom Evropske komisije, Vučić je naglasio važnost usvajanja ključnih reformi, uključujući izborni zakon i borbu protiv korupcije.
On je takođe rekao da je usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom EU jedan od uslova za članstvo. Ipak, naglasio je da je budućnost Srbije u Evropi, a ne u prošlosti.
Košta je ponovio da je proširenje na Zapadni Balkan prioritet EU i pozvao zemlje kandidate da se posvete reformama. Njegova misija je da Brisel zadrži stratešku kontrolu nad ovim ključnim regionom.
On je ukazao na to da je ruska invazija na Ukrajinu ubrzala proces pristupanja za Ukrajinu i Moldaviju, što može poslužiti kao podsticaj zemljama Zapadnog Balkana da brže sprovedu reforme. Košta je zaključio da članstvo u EU predstavlja najbolji uslov za prosperitet regiona.
