Međunarodni praznik rada obeležava se 1. maja. Ovaj dan ima bogatu istoriju koja seže do 1886. godine u Čikagu. Praznik se danas slavi širom sveta, a radnici traže bolja prava i uslove.
Praznik rada, poznat i kao Prvi maj, obeležava se 1. maja, na dan kada su radnici u Čikagu 1886. godine započeli štrajk za osmočasovno radno vreme. Sukobi između sindikalaca i štrajkbrehera doveli su do tragičnih događaja, uključujući smrt četiri sindikalista. Ove borbe su inspirisale kasnije proslave i manifestacije širom sveta.
Na prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine odlučeno je da se 1. maj proslavi kao dan sećanja na događaje u Čikagu. Odluka je rezultirala organizovanjem manifestacija i štrajkova širom sveta od 1890. godine, što je postalo simbol klasne borbe. Ove proslave su se vremenom razvijale i postale masovne.
U Srbiji, obeležavanje Prvog maja ima bogatu tradiciju koja seže do 1893. godine. Tada su radnici prvi put organizovali okupljanje u „Radničkoj kasini“ u Beogradu. Tokom godina, proslave su se razvijale, a crvena boja postala simbol radničkog pokreta.
Nakon Drugog svetskog rata, Praznik rada je ozvaničen kao državni praznik u Jugoslaviji. Josip Broz Tito je 1945. godine potpisao uredbu kojom je 1. maj proglašen državnim praznikom. Ove proslave su postale deo borbe za radnička i politička prava.
Danas, 1. maj se slavi širom sveta, a radnici izlaze na ulice tražeći bolje uslove rada i socijalnu pravdu. Prošle godine, stotine hiljada ljudi protestovalo je u mnogim gradovima, ukazujući na ekonomske nepravde i loše uslove. Ovi protesti su izraz otpora merama štednje i rastućoj inflaciji.
U različitim zemljama, Prvi maj ima različite tradicije. U Engleskoj se proslavlja kao dan dolaska leta, dok u Grčkoj datira još iz antičkih vremena. U Francuskoj i Italiji, ovaj dan ima verski karakter, posvećen Devici Mariji. Ove tradicije pokazuju bogatstvo i raznolikost proslava širom sveta.
