Naučnici su dugo razmišljali o tome kako su iguane stigle do Fidžija, udaljenog arhipelaga u Južnom Pacifiku. Nova istraživanja sugerišu da su iguane prešle 5.000 milja na splavu od plutajuće vegetacije. Ova otkrića mogu pomoći u zaštiti ugroženih vrsta iguana na Fidžiju.
Istraživači su otkrili da većina današnjih iguana živi u Americi, što je hiljadama milja daleko od Fidžija. Smatrali su da su možda prešle preko Azije ili Australije pre nego što je vulkanska aktivnost odvojila Fidži. Međutim, nova istraživanja sugerišu da su iguane pre više miliona godina prešle ovaj put na splavu od uproštenih drveća i malih biljaka.
Ova putovanja se smatraju rekordnim, jer nijedna druga kopnena vrsta nije prešla tako daleko na okeanu. Naučnici veruju da su na sličan način iguane stigle i do Galapagoskih ostrva i između ostrva u Karibima. U novoj studiji, istraživači su analizirali gene 14 vrsta iguana iz Amerike, Kariba i Fidžija.
Otkrili su da su fidžijske iguane najbliže povezane sa pustinjskim iguanama iz Severne Amerike, a da su se ove dve grupe razdvojile pre oko 31 milion godina. Istraživači su stvorili statistički model koristeći te informacije i podatke o trenutnim staništima iguana, što sugeriše da su iguane najverovatnije doplutale do Fidžija iz Severne Amerike.
Kevin de Queiroz, evolucioni biolog iz Smithsonian Nacionalnog muzeja prirodne istorije, izjavio je da su rezultati istraživanja veoma podržani. Putovanje od Severne Amerike do Fidžija moglo je trajati nekoliko meseci, a pustinske iguane su bile idealni putnici zbog svoje otpornosti na dehidrataciju.
Mnoge vrste fidžijskih iguana su ugrožene, a invazivna zelena iguana danas se može naći na ovim ostrvima. Razumevanje porekla ovih stvorenja može pomoći naučnicima da bolje zaštite iguane u budućnosti.
