Večeras su Leskovčani dočekali studente i srednjoškolce koji su se vratili sa protesta u Beogradu. Oni su poručili da njihovi zahtevi nisu ispunjeni i da će nastaviti sa protestima. Atmosfera je bila svečana, uz aplauze i skandiranje.
Na Bulevaru oslobođenja ispred Tehnološkog fakulteta, studenti su stigli u koloni taksi vozila. Građani su ih dočekali sa pištaljkama, vuvuzelama, zastavama i transparentima, a jedan od transparenata je bio posebno upečatljiv: „Nije Biljana Ćacija rodila“.
Nakon što su se zagrlili sa roditeljima i prijateljima, studenti su pozvali okupljene da skandiraju zajedno sa njima. „Ko ne skače taj je Ćaci“ odjekivalo je ulicama Leskovca.
Među studentima, gimnazijalac Đorđe Đokić, koji je pešačio od manastira Manasija do Beograda, podelio je svoja osećanja. Rekao je da ne oseća noge i da mu je glas nestao, ali je najavio da će sledeći put ponovo pešačiti, bez obzira na udaljenost.
„Nemam noge, nemam glas, ali sledeći put i da je u Japanu idem peške“, poručio je Đorđe, što je izazvalo gromoglasan aplauz okupljenih. Njegova hrabrost i odlučnost su inspirisali mnoge prisutne.
Na kraju, studenti su zamolili za aplauz za taksiste koji su ih prevezli nazad u Leskovac i zahvalili se svima koji su ih dočekali. Ovaj događaj je pokazao solidarnost i podršku zajednice prema mladima u borbi za svoja prava.
