U novoj knjizi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić planira da podeli svoja iskustva o tome kako je prevazišao izazove koje su predstavljale „obojene“ revolucije. On ističe da su u njegovu smenu uloženi ogromni iznosi novca, a njegovi komentari o tim ciframa izazivaju pažnju javnosti. U trenutku kada se u Srbiji oseća rastuće nezadovoljstvo građana, Vučić se suočava sa kritikama i sumnjama u svoje tvrdnje.
Tokom decembra 2024. godine, više od mesec dana nakon tragičnog incidenta na Železničkoj stanici u Novom Sadu, Vučić je boravio u Nemačkoj dok su se protesti protiv korupcije širi u Srbiji. On je tada izjavio da su stotine miliona evra uložene u njegovu smenu, a istovremeno je naglasio da će se to nastaviti i u budućnosti. Njegove tvrdnje o novcu koji je uložen u rušenje vlasti postale su predmet rasprave među političarima i analitičarima.
Na skupu u Kikindi 8. februara 2025. godine, Vučić je ponovio da su u „napad na Srbiju iznutra“ uloženi stotine miliona evra. On je istakao da su strane sile pokušale da destabilizuju zemlju, ali da su njihovi napori propali. U međuvremenu, predsednik je izneo nove cifre, tvrdeći da je u poslednjih deset godina uloženo čak tri milijarde evra u njegovu smenu.
Kako su protesti građana i studenata postajali sve intenzivniji, tako su i Vučićeve tvrdnje o novcu koji je uložen u njegovu smenu postajale sve veće. Ove promene u njegovim izjavama ukazuju na to da se situacija u zemlji komplikuje, a predsednik se suočava sa sve većim pritiscima. Njegove brojke su se kretale od stotina miliona do milijardi, zavisno od trenutne situacije.
U međuvremenu, funkcioner Srpske napredne stranke Nebojša Bakarec je na svom blogu naveo da je Zapad uložio 700 miliona dolara u rušenje Vučića tokom poslednjih 12 godina. Ove informacije dodatno komplikuju situaciju, jer se čini da ni unutar stranke nema jedinstvenog stava o ovim pitanjima.
Predsednik je ranije govorio o stranim uticajima na unutrašnje poslove Srbije, ali je ostalo nejasno na koje zemlje konkretno misli. Njegove izjave o „obojenim“ revolucijama i stranim mešanjima u unutrašnje poslove Srbije izazivaju sumnje, posebno s obzirom na dugogodišnju saradnju sa stranim agencijama poput USAID-a.
Na kraju, Vučićeva najava pisanja knjige o njegovim „pobedama“ nad „obojenim“ revolucijama dolazi u trenutku kada se građani bore za odgovornost i funkcionalne institucije. Dok on piše o svojim uspesima, protesti i zahtevi za promene i dalje se šire širom Srbije.
