Istraživači sa Univerziteta Tampere u Finskoj i Kastler-Brosel laboratorije u Francuskoj demonstrirali su kako fenomen samostalnog snimanja svetlosti – poznat već skoro dva veka – može biti primenjen na cilindrične sisteme, omogućavajući preciznu kontrolu optičkih struktura sa velikim potencijalom za napredne telekomunikacije. Njihova studija, objavljena u časopisu Nature Photonics, takođe otkriva novu vezu između prostorno-vremenskih svojstava svetlosti.
Fenomen samostalnog snimanja svetlosti prvi je opisao Henri F. Talbot 1836. godine, kada je primetio da se svetlosni obrasci spontano rekonstruišu bez korišćenja sočiva. U novom istraživanju, naučnici su pokazali da se ovaj efekat može pojaviti i u cilindričnim vlaknima, gde svetlost putuje u prstenu i spontano se rekombinuje u prvobitno stanje.
Pored toga, istraživači su povezali ovaj fenomen sa orbitalnim ugaonim zamahom svetlosti, koji omogućava manipulaciju česticama unutar svetlosnog snopa. Time su uspeli da kombinuju dve ključne optičke karakteristike u jedinstvenom eksperimentu, otvarajući mogućnost za napredne tehnike modulacije svetlosti.
Jedan od ključnih rezultata istraživanja jeste otkriće nove prostorno-vremenske dualnosti, koja pokazuje kako se fenomeni u prostornom domenu mogu preneti na vremenski domen i obrnuto. Ova saznanja mogu imati značajne primene u optičkim komunikacijama, omogućavajući precizno kodiranje i dekodiranje informacija kroz svetlosne impulse bez međusobnih smetnji.
Ovo istraživanje predstavlja značajan korak ka unapređenju optičkih telekomunikacija, omogućavajući razvoj efikasnijih i stabilnijih sistema prenosa podataka u budućnosti.
