Australijski radio voditelj Kajl Sandilends objavio je da ima aneurizmu mozga i da mu je potrebna hitna operacija. Aneurizma nastaje kada deo zida arterije oslabi i proširi se, formirajući izbočenje koje može pući i izazvati ozbiljno krvarenje. Najčešće se javlja u arterijama mozga i aorti.
Uzroci nastanka aneurizme uključuju genetiku, starenje i visok krvni pritisak, koji povećava pritisak na zidove arterija. Ateroskleroza, koja nastaje nakupljanjem masnih naslaga u arterijama, takođe slabi njihove zidove. Faktori rizika su pušenje, konzumacija alkohola, stres, nezdrava ishrana i upotreba droga, poput kokaina, koji izaziva nagle skokove krvnog pritiska i povećava rizik od rupture aneurizme.
Mnogi ljudi imaju aneurizmu, ali ona može ostati neotkrivena ako ne izaziva simptome. Veći aneurizmi mogu vršiti pritisak na mozak i izazvati glavobolje, probleme sa vidom i neurološke simptome. Nagla, jaka glavobolja može biti znak da je aneurizma procurila i da postoji visok rizik od pucanja, što može dovesti do subarahnoidnog krvarenja – opasnog oblika moždanog udara.
Ruptura aneurizme može biti fatalna – jedna od četiri osobe umire u roku od 24 sata, dok polovina ne preživi prvi mesec. Simptomi uključuju iznenadnu jaku glavobolju, promene u vidu, mučninu, povraćanje i gubitak svesti. Hitna medicinska intervencija je ključna za preživljavanje.
Lečenje zavisi od veličine i lokacije aneurizme. Manje aneurizme se obično samo prate, dok se veće (7 mm ili više) često operišu. Postoje dve glavne metode: hirurško zatvaranje aneurizme klipsom i endovaskularno postavljanje zavojnice unutar aneurizme kako bi se sprečilo krvarenje.
Prevencija uključuje zdrav način života – prestanak pušenja, kontrolu krvnog pritiska, uravnoteženu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i održavanje zdrave telesne težine.
