Rasel Vout, kandidat za direktora budžeta Bele kuće izabranog predsednika Donalda Trampa, izazvao je kontroverze na saslušanju za potvrđivanje kada je odbio da se u potpunosti posveti raspodeli vojne pomoći Ukrajini, uprkos odobrenju Kongresa. Vout je tokom saslušanja u Senatu naglasio da će poštovati zakon, ali nije isključio mogućnost usklađivanja budžetske politike s političkim prioritetima administracije.
Na pitanja senatora o prethodnom uskraćivanju 214 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini 2019. godine, događaju koji je doveo do prvog opoziva Donalda Trampa, Vout je odgovorio: „Uvek ću se obavezati da ću se pridržavati zakona.“ Međutim, njegovo odbijanje da se jasno izjasni o budućoj pomoći Ukrajini izazvalo je kritike demokratskih senatora, uključujući Ričarda Blumentala, koji je izjavio: „Začuđen sam i užasnut da bi neko na ovoj odgovornoj funkciji, u stvari, rekao da je predsednik iznad zakona.“
Fokus na smanjenje duga i rezanje budžetskih programa
Tokom saslušanja, Vout je takođe predstavio svoju viziju za rešavanje rastućeg američkog duga, ističući potrebu za smanjenjem diskrecionih socijalnih programa i većim zapošljavanjem kako bi se smanjili budžetski deficiti. Kao arhitekta Projekta 2025, konzervativne inicijative za fiskalne reforme, Vout je upozorio na dugoročne posledice rastućeg državnog duga, koji je premašio 28 biliona dolara.
„Predsednik se kandidovao za pitanje fiskalne odgovornosti, baveći se našom inflacionom situacijom“, rekao je Vout, naglašavajući da bi smanjenje socijalne potrošnje moglo pomoći u stabilizaciji ekonomije.
Iako je njegova kandidatura izazvala podele među zakonodavcima, Vout je insistirao da će njegove odluke biti vođene fiskalnim prioritetima, dok je izbegavao direktno obećanje o pitanjima koja uključuju međunarodnu pomoć i trenutnu administrativnu politiku.
