Nova otkrića istraživača UCF-a i njenog tima na drevnom mezopotamskom lokalitetu Kurd Kaburstan, uključujući glinene ploče sa drevnim klinastim pismom, tablu za igru i velike strukturne ostatke, mogu pružiti bogato znanje o ovom gradu srednjeg bronzanog doba i rasvetliti skrivenija istorija Mesopotamije.
Glinene ploče su prve takve vrste pronađene u regionu i još uvek se tumače. Rani nalazi ukazuju na to da pružaju bolji uvid u ljude koji su tamo živeli i značajne posledične događaje sa kojima su se susreli.
Tifani Erli-Spadoni, vanredni profesor istorije na UCF, i tim istraživača pažljivo su otkrivali kulturno značajna otkrića iz srednjeg bronzanog doba (1800. pre nove ere) na mesopotamskom lokalitetu Kurd Kaburstan, koji se nalazi u regionu Erbil na severoistoku Iraka .
Značajan deo ljudskog razvoja i istorije može se pratiti do drevne civilizacije Mesopotamije, u i oko današnjeg Iraka.
Proučavanje ovih novih ploča moglo bi da otkrije važne detalje o vezama grada sa susedima tokom srednjeg bronzanog doba i njegovom istorijskom značaju. Na primer, proučavajući imena ljudi, izbor reči i stilove pisanja, naučnici mogu bolje razumeti pismenost u regionu i kulturni identitet grada, kaže Erli-Spadoni u svom rezimeu terenskog rada.
Srednje bronzano doba u severnom Iraku je slabo shvaćeno zbog ograničenih prethodnih istraživanja i inherentnih pristrasnosti dostupnih istorijskih izvora, kaže ona.
„Nadamo se da ćemo pronaći još više istorijskih zapisa koji će nam pomoći da ispričamo priču o [gradu] iz perspektive sopstvenog naroda, a ne da se oslanjamo samo na izveštaje koje su napisali njihovi neprijatelji“, kaže Erli-Spadoni. „Dok znamo mnogo o razvoju pisanja u južnom Iraku, daleko se manje zna o pismenosti u gradovima severne Mesopotamije, posebno u blizini Erbila gde se nalazi Kurd Kaburstan.
Mesopotamija, sa svojom gustom mrežom drevnih gradova u plodnim ravnicama duž reka Tigris i Eufrat u blizini Persijskog zaliva, često se smatra rodnim mestom urbane civilizacije. Ovi gradovi, sačuvani kao što veličaju, humke formirane vekovima nagomilanih kulturnih ostataka, generacijama su plenile naučnike.
„Znamo dosta o mesopotamskim gradovima na jugu, a to se smatra tradicionalnim srcem gradova“, kaže Erli-Spadoni. „Kada ljudi razmišljaju o tome gde su gradovi prvi put nastali, zamišljaju gradove u južnom Iraku, poput Uruka. Mi pokušavamo da popunimo ovu prazninu u stipendiji istražujući veliku urbanu lokaciju, jednu od retkih koja je ikada istražena u severnom Iraku.“
Erli-Spadoni i istraživači su radili u dve osnovne oblasti: severozapadnim stambenim četvrtima i novootkrivenom administrativnom kompleksu identifikovanom kao palata u donjem gradu, za koju se pretpostavljalo da postoji na osnovu nalaza napravljenih 2022.
Istraživači su koristili tehnologije kao što je magnetometrija, koja im omogućava da proviruju kroz zemlju kako bi videli arhitektonske planove, kako bi pomogli u iskopavanju lokacije.
Istraživanje je vredno samo po sebi i pomaže da se rasvetli regionalna istorija i svetsko nasleđe, kaže ona.
„Fokus istraživanja je organizacija drevnih gradova, a to je posebno organizacija Kurd Kaburstana“, kaže Erli-Spadoni. „Možda ste čuli za kralja Hamurabija, koji je podigao čuveni zakon. Dakle, ovo je otprilike u isto vreme, pre skoro 4.000 godina. Odlučili smo da će ovo biti zanimljivo mesto da istražimo kako je to biti obična osoba. u gradu tokom srednjeg bronzanog doba, što je bila nedovoljno proučavana tema, ljudi vole da iskopavaju palate i hramove, a iskopano je vrlo malo stambenih naselja.
Iskopavanja u palati otkrila su monumentalnu arhitekturu, ljudske ostatke i dokaze uništenja, što ukazuje na značajan istorijski događaj. Kompleks, identifikovan geofizičkim istraživanjima, se iskopava kako bi se utvrdile njegove karakteristike i bolje razumela njegova funkcija.
U severozapadnim naseljima otkrivena su spoljna dvorišta, glinene odvodne cevi i kućni otpad. Iskopana grnčarija uključivala je svakodnevne predmete kao što su šolje, tanjiri, zdele i tegle za skladištenje. Neke od grnčarije bile su iznenađujuće dobro ukrašene i pažljivo izrađene, što nagoveštava da je privatno bogatstvo možda bilo češće nego što se očekivalo, kaže Erli-Spadoni u svom sažetom izveštaju o terenskom radu.
Kosti životinja pronađene uz grnčariju sugerišu da su stanovnici uživali u raznovrsnoj ishrani, uključujući domaće meso i divljač. Ovaj nivo raznovrsnosti u ishrani je neočekivan za neelitno stanovništvo u gradovima Mesopotamije, na osnovu ograničenih trenutnih dokaza.
Ovi nalazi mogu dovesti u pitanje ideje o oštrim podelama između elitnog i neelitnog načina života u drevnim gradovima. Materijalna kultura i prehrambene prakse odražavaju zajednicu u kojoj su neki ljudi živeli relativno dobro, i sugerišu da su potrebna dalja istraživanja i analize da bi se odgovorilo na dugotrajna pitanja, kaže Erli-Spadoni.
„Proučavamo ovaj drevni grad da bismo naučili vrlo specifične stvari o drevnim stanovnicima“, kaže ona. „Prvo, u kojoj meri su planirali svoje okruženje, ili je to samo rezultat organskog procesa? Takođe želimo da znamo kako je funkcionisala društvena nejednakost u ovom drevnom gradu. Da li je bilo veoma siromašnih i veoma bogatih ljudi? Ili je bilo verovatno srednja klasa?“
Otkrijte najnovije u nauci, tehnologiji i prostoru sa preko 100.000 pretplatnika koji se oslanjaju na Phis.org za dnevne uvide.
Prijavite se za naš besplatni bilten i dobijajte novosti o otkrićima,
inovacije i istraživanja koja su važna – dnevno ili nedeljno.
Istorijski značaj grada mogao bi biti još veći ako bi se identifikovao kao Kabra, glavni regionalni centar koji se pominje u starobabilonskim spomenicima poput čuvene Dadušine stele, prema Erli-Spadoniju.
Postoje mnogi tragovi koji daju verodostojnost teoriji da je Kurd Kaburstan bio istaknuti grad Kabra koji se pominje u starobabilonskim stelama — ili drevnim monumentalnim pločama. Jedan takav trag je da postoji mnogo znakova koji upućuju na to da Kurd Kaburstan služi kao glavno regionalno administrativno čvorište, kaže ona.
„Veruje se da je Kurd Kaburstan drevna Kabra, važan regionalni centar koji se spominje u zapisima drugih gradova-država“, kaže Erli-Spadoni. „Prisustvo pisama, monumentalne arhitekture i drugih administrativnih artefakata u donjogradskoj palati dodatno podržava ovu identifikaciju jer je to mesto moralo biti važan grad svog vremena.
Tablete se još uvek tumače, ali postoje neka rana ohrabrujuća otkrića koja pomažu da se osvetli veći identitet naroda Kurd Kaburstana i doba u kome su živeli, kaže ona.
„Prva od tri tablete otkrivena je u deponiji ispunjenoj smećem, zajedno sa građevinskim ruševinama i ljudskim ostacima“, kaže ona. „Njegov kontekst sugeriše dramatične događaje, moguće dokaze o drevnom ratovanju. Nadamo se da će nam naš rad 2025. godine reći više o ovoj priči.“
