Ilon Mask je rekao da je treća osoba dobila implantat od njegove kompanije za povezivanje mozga i računara Neuralink, jedne od mnogih grupa koje rade na povezivanju nervnog sistema sa mašinama.
„Imamo… tri čoveka sa Neuralinks-om i svi dobro rade“, rekao je on tokom opsežnog intervjua na događaju u Las Vegasu koji je emitovan na njegovoj platformi društvenih medija X.
Od prvog implantata mozga pre otprilike godinu dana, Mask je rekao da je kompanija nadogradila uređaje sa više elektroda, većim propusnim opsegom i dužim trajanjem baterije. Mask je takođe rekao da se Neuralink nada da će ove godine implantirati eksperimentalne uređaje u još 20 do 30 ljudi.
Mask nije dao nikakve detalje o poslednjem pacijentu, ali postoje ažuriranja o prethodnim.
Drugi primalac — koji ima povredu kičmene moždine i dobio je implant prošlog leta — igrao je video igrice uz pomoć uređaja i učio kako da koristi softver za projektovanje pomoću računara za kreiranje 3-D objekata. Prvi pacijent, takođe paralizovan nakon povrede kičmene moždine, opisao je kako mu je to pomoglo da igra video igrice i šah.
Ali dok takav razvoj događaja u Neuralinku često privlači pažnju, mnoge druge kompanije i istraživačke grupe rade na sličnim projektima. Dve studije prošle godine u časopisu Nev England Journal of Medicine opisali su kako su interfejsi između mozga i računara, ili BCI, pomogli ljudima sa ALS da bolje komuniciraju.
U toku je više od 45 ispitivanja koja uključuju interfejse mozak-kompjuter, prema američkoj bazi podataka studija. Napori su usmereni na pomoć u lečenju moždanih poremećaja, prevazilaženju povreda mozga i drugim upotrebama.
Mnoge istraživačke laboratorije su već pokazale da ljudi mogu precizno da kontrolišu kompjuterske kursore koristeći BCI, rekao je Rajesh Rao, ko-direktor Centra za neurotehnologiju na Univerzitetu u Vašingtonu.
Rao je rekao da Neuralink može biti jedinstven na dva načina: Operacija implantacije uređaja je prvi put da je robot korišćen za implantaciju fleksibilnih elektrodnih niti u ljudski mozak za snimanje neuronske aktivnosti i kontrole uređaja. I te niti mogu snimati sa više neurona nego drugi interfejsi.
Ipak, rekao je, prednosti Neuralink-ovog pristupa tek treba da se pokažu, a neki konkurenti su zasjenili kompaniju na druge načine. Na primer, Rao je rekao da kompanije kao što su Sinchron, Blackrock Neurotech i Onvard Medical već sprovode BCI ispitivanja na ljudima „koristeći ili manje invazivne metode ili svestranije pristupe“ koji kombinuju neuronsko snimanje sa stimulacijom.
Marko Baptista, glavni naučni direktor Fondacije Christopher & Dana Reeve, nazvao je BCI tehnologiju „veoma uzbudljivom“ sa potencijalnim prednostima za osobe sa paralizom.
Kroz klinička ispitivanja, „moći ćemo da vidimo šta će biti pobednički pristup“, rekao je on. „Malo je rano da se zna.“
Baptista je rekao da njegova fondacija uglavnom pokušava da podrži istraživačke timove finansijski i uz stručnu pomoć – iako nije dala novac Neuralinku.
„Moramo zaista da podržimo visokorizične poduhvate sa visokom nagradom. Ovo je očigledno visok rizik, visoka nagrada. Ne znamo koliko će to biti bezbedno. Ne znamo koliko će to biti izvodljivo“, rekao je on.
Neuralink je 2023. objavio da je dobio dozvolu od američkih regulatora da počne da testira svoj uređaj na ljudima.
Dok većina medicinskih uređaja izlazi na tržište bez kliničkih studija, visokorizičnima koji su podvrgnuti odobrenju pre stavljanja na tržište je potrebno ono što se zove „izuzeće od istražnih uređaja“ od Uprave za hranu i lekove, rekla je dr Rita Redberg, kardiolog sa Univerziteta u Kalifornija, San Francisko, koji proučava uređaje visokog rizika.
Neuralink kaže da ima ovo izuzeće, ali FDA je rekla da ne može potvrditi ili otkriti informacije o određenoj studiji.
Redberg je rekao da FDA ima tendenciju da bude uključena u sve korake od regrutovanja pacijenata do testiranja uređaja do analize podataka. Ona je rekla da ovaj regulatorni proces daje prioritet bezbednosti.
Ona je takođe ukazala na još jedan sloj zaštite: za sva istraživanja koja uključuju ljude potreban je institucionalni odbor za pregled ili IRB. Takođe može biti poznat kao odbor za etičku reviziju ili nezavisni etički komitet. Članovi moraju uključivati najmanje jednog nenaučnika, kao i nekoga ko nije povezan sa institucijom ili organizacijom koja čini odbor.
Uloga takvih odbora „je da pretpostave da postoji razuman rizik i razumne šanse za korist i da pacijenti budu obavešteni o tome pre nego što se upišu“, rekao je Redberg.
