Izvor: https://www.sciencealert.com/researchers-have-found-a-way-to-help-erase-bad-memories
Mogućnost eliminisanja loših sećanja i traumatičnih flešbekova može biti od pomoći u tretiranju različitih mentalnih poremećaja, a naučnici su otkrili novi metod koji može da oslabi negativna sećanja putem aktiviranja pozitivnih.
U studiji koja je trajala nekoliko dana, međunarodni istraživački tim je zamolio 37 ispitanika da povežu nasumične reči sa negativnim slikama, pre nego što su pokušali da reprogramiraju polovinu tih asocijacija kako bi „zametnuli“ loša sećanja.
Istraživači su u svom radu napisali: „Uočili smo da je ovaj proces redukovao prizivanje neželjenih sećanja i istovremeno povećao nenamerno prizivanje pozitivnih sećanja.“
Za potrebe studije, tim je koristio poznate baze podataka slika koje su klasifikovane kao negativne ili pozitivne – na primer, slike ljudskih povreda ili opasnih životinja u poređenju sa slikama mirnih pejzaža i srećne dece.
Prve večeri su volonteri trenirani da povežu negativne slike sa besmislenim rečima koje su predstavljene u studiji. Sledećeg dana, nakon što su spavali kako bi konsolidovali ta sećanja, istraživači su pokušali da povežu polovinu reči sa pozitivnim slikama u mislima ispitanika.
Tokom druge noći spavanja, ispitanicima su puštani zvučni snimci besmislenih reči tokom faze NREM spavanja, koja je poznata po važnosti za procesiranje memorije. Aktivnost mozga je praćena elektroencefalografijom.
Primećeno je da je aktivnost teta opsega u mozgu, koja je povezana sa emocionalnim pamćenjem, porasla kao odgovor na zvučne signale memorije i bila značajno veća kada su korišćeni pozitivni signali.
Kroz upitnike sledećeg dana i nekoliko dana kasnije, istraživači su otkrili da su ispitanici bili manje sposobni da se sete negativnih sećanja koja su bila pomešana sa pozitivnima. Takođe, bila je veća verovatnoća da će sećanja na pozitivne slike javiti u njihovim mislima nego negativna, i da su ta sećanja posmatrana sa pozitivnijom emocionalnom pristrasnošću.
„Istraživači su napisali: „Neinvazivna intervencija tokom spavanja može modifikovati negativno pamćenje i afektivne odgovore.“ „Sve u svemu, naši nalazi mogu pružiti nove uvide za lečenje patoloških ili traumatičnih sećanja.“
Još uvek je rano za ovu vrstu istraživanja i važno je imati na umu da je to bio strogo kontrolisan laboratorijski eksperiment, što je dobro zbog tačnosti rezultata, ali ne mora precizno odražavati stvarne situacije i formiranje pozitivnih ili negativnih sećanja.
Na primer, istraživači su istakli da gledanje negativnih slika u okviru laboratorijskog eksperimenta ne bi imalo isti uticaj na formiranje sećanja kao doživljavanje stvarnog traumatičnog događaja. Realnost bi možda bila kompleksnija.
Poznato je da mozak čuva sećanja tako što ih privremeno „reprodukuje“ tokom spavanja, i mnoga istraživanja su već razmatrala kako se ovaj proces može kontrolisati radi jačanja dobrih sećanja ili brisanja loših.
Sa mnogo promenljivih faktora – kao što su tipovi sećanja, delovi mozga i faze spavanja – biće potrebno vreme da se potpuno razume kako se memorija može modifikovati i kakav dugoročni uticaj to može imati. Ipak, čini se da je ovaj proces prepravljanja negativnih sećanja pozitivnim obećavajuć.
„Istraživači su zaključili: „Naši nalazi otvaraju mogućnosti za pokušaj oslabljivanja negativnih ili traumatičnih sećanja.“
