Prosečna temperatura površine Zemlje 2024. godine bila je najtoplija zabeležena, prema analizi koju su vodili naučnici NASA.
Globalne temperature u 2024. bile su 2,30 stepeni Farenhajta (1,28 stepeni Celzijusa) iznad bazne linije agencije iz 20. veka (1951-1980), što je na vrhu rekorda postavljenog 2023. Novi rekord dolazi nakon 15 uzastopnih meseci (od juna 2023. do avgusta) mesečni temperaturni rekordi — vrućina bez presedana pruga .
„Još jednom, temperaturni rekord je oboren — 2024. je bila najtoplija godina otkako je 1880. počelo vođenje evidencije“, rekao je administrator NASA-e Bil Nelson. „Između rekordnih temperatura i šumskih požara koji trenutno ugrožavaju naše centre i radnu snagu u Kaliforniji, nikada nije bilo važnije razumeti našu planetu koja se menja.
Naučnici NASA dalje procenjuju da je Zemlja 2024. bila za oko 2,65 stepeni Farenhajta (1,47 stepeni Celzijusa) toplija od proseka sredinom 19. veka (1850-1900). Više od polovine 2024. godine prosečne temperature su bile više od 1,5 stepeni Celzijusa iznad osnovne, a godišnji prosek, uz matematičke nesigurnosti, možda je prvi put premašio nivo.
„Pariški sporazum o klimatskim promenama predviđa napore da dugoročno ostane ispod 1,5 stepeni Celzijusa. Da to stavimo u perspektivu, temperature tokom toplih perioda na Zemlji pre tri miliona godina — kada su nivoi mora bili desetine stopa viši nego danas — bile su samo oko 3 stepena Celzijusa toplije od predindustrijskog nivoa“, rekao je Gavin Šmit, direktor NASA-inog Godard instituta za svemirske studije (GISS) u Njujorku.
„Na pola smo puta do toplote na nivou pliocena za samo 150 godina.
Naučnici su zaključili da je trend zagrevanja poslednjih decenija vođen ugljen-dioksidom, metanom i drugim gasovima staklene bašte koji zadržavaju toplotu. U 2022. i 2023. godini, Zemlja je zabeležila rekordno povećanje emisije ugljen-dioksida iz fosilnih goriva, prema nedavnoj međunarodnoj analizi. Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi porasla je sa predindustrijskih nivoa u 18. veku od približno 278 delova na milion na oko 420 delova na milion danas.
NASA i druge savezne agencije redovno prikupljaju podatke o koncentracijama i emisijama gasova staklene bašte. Ovi podaci su dostupni u Centru za gasove sa efektom staklene bašte u SAD, multi-agencijski napor koji objedinjuje informacije iz zapažanja i modela, sa ciljem da se donosiocima odluka obezbedi jedna lokacija za podatke i analizu.
Na temperature pojedinih godina mogu uticati prirodne klimatske fluktuacije kao što su El Ninjo i La Ninja, koje naizmenično greju i hlade tropski Tihi okean. Snažan El Ninjo koji je počeo u jesen 2023. pomogao je da globalne temperature podignu iznad prethodnih rekorda.
Toplotni udar koji je počeo 2023. nastavio je da premašuje očekivanja u 2024. godini, rekao je Šmit, iako je El Ninjo jenjao. Istraživači rade na identifikaciji faktora koji doprinose, uključujući moguće klimatske uticaje erupcije vulkana Tonga u januaru 2022. i smanjenje zagađenja, što može da promeni pokrivač oblaka i kako se sunčeva energija reflektuje nazad u svemir.
„Neće svaka godina oboriti rekorde, ali dugoročni trend je jasan“, rekao je Šmit. „Već vidimo uticaj ekstremnih padavina, toplotnih talasa i povećanog rizika od poplava, koji će se pogoršavati sve dok se emisije nastavljaju.
NASA sastavlja svoj temperaturni rekord koristeći podatke o površinskoj temperaturi vazduha prikupljene sa desetina hiljada meteoroloških stanica, kao i podatke o temperaturi površine mora dobijene instrumentima na brodovima i plutačama. Ovi podaci se analiziraju korišćenjem metoda koje uzimaju u obzir različite razmake temperaturnih stanica širom sveta i efekte gradskog grejanja koji bi mogli da iskrive proračune.
Nova procena koju su ranije ove godine objavili naučnici sa Škole rudnika u Koloradu, Nacionalne naučne fondacije, Nacionalne uprave za atmosferu i okeane (NOAA) i NASA-e dodatno povećavaju poverenje u globalne i regionalne podatke o temperaturi agencije.
„Kada se promene klime dogode, prvo to vidite u globalnoj sredini, zatim vidite na kontinentalnom nivou, a zatim na regionalnom nivou. Sada to vidimo na lokalnom nivou“, rekao je Šmit. „Promene koje se dešavaju u svakodnevnim vremenskim iskustvima ljudi postale su sasvim jasne.“
Nezavisne analize NOAA, Berkelei Earth, Hadlei Centra (deo meteorološke službe Ujedinjenog Kraljevstva za vremenske prognoze) i Copernicus Climate Services u Evropi takođe su zaključile da su globalne površinske temperature za 2024. bile najviše od početka modernog vođenja evidencije. Ovi naučnici koriste većinu istih podataka o temperaturi u svojim analizama, ali koriste različite metodologije i modele. Svaki pokazuje isti stalni trend zagrevanja.
Puni NASA-in skup podataka o globalnim površinskim temperaturama, kao i detalji o tome kako su NASA naučnici sproveli analizu, javno su dostupni u GISS-u, NASA laboratoriji kojom upravlja Godardov centar za svemirske letove u Greenbeltu, Merilend.
