Istraživači sa Univerziteta u Kalgariju prvi put su objasnili beličastu, sivu mrlju koja se ponekad pojavljuje na noćnom nebu pored severne svetlosti.
Članak, koji je objavljen 30. decembra u časopisu Nature Communications, istražuje „strukturiranu kontinuumsku emisiju“ koja je povezana sa aurora borealis.
„Videli biste ovu dinamičnu zelenu auroru, videli biste neku crvenu auroru u pozadini i, odjednom, videli biste ovu strukturiranu – skoro kao zakrpu – povezanu emisiju sivih ili belih tonova do aurore“, kaže dr Emma Spansvick, dr, glavni autor rada i vanredni profesor na Odseku za fiziku i astronomiju u Prirodno-matematički fakultet.
„Dakle, prvi odgovor bilo kog naučnika je: „Pa, šta je to?“
Spansvick kaže da je bela mrlja ranije spominjana u naučnim radovima, ali nikada nije objašnjena.
Rad njenog tima zaključuje da je to „sigurno izvor toplote“ i kaže da sugeriše da je aurora borealis složenija nego što se ranije mislilo.
Spansvick kaže da je otkriće omogućeno jer napredak u tehnologiji kamera omogućava i fotografima amaterima i naučnicima da vide slike noćnog neba u pravim bojama.
„Svi su primetili napredak u digitalnoj fotografiji. Vaš mobilni telefon sada može da slika auroru“, kaže ona. „To je sada prešlo na komercijalno tržište senzora.
„Ovi tipovi senzora se sada mogu naći u komercijalnijim, robusnijim senzorima koje bismo koristili u nauci.“
Istraživanje tima usledilo je nakon što je došlo do obnovljenog interesovanja za kontinuumnu emisiju sa otkrićem i zapažanjima duge, užarene trake ljubičaste svetlosti poznate kao STEVE – ili snažno povećanje brzine toplotne emisije.
„Postoje sličnosti između onoga što sada vidimo i STIVA“, objašnjava Spansvick. „STEVE se manifestuje kao ova ljubičasta ili siva struktura.
„Da budem iskren, elevacija spektra između ova dva je veoma slična, ali ovo, zbog svoje povezanosti sa dinamičkom aurorom, skoro je ugrađeno u auroru. Teže je izdvojiti ako biste je pogledali, dok je STEVE odvojeno od aurore — veliki bend koji prelazi nebo.“
Najnovije istraživanje je takođe značajno jer uključuje tri studenta sa UCalgarija, uključujući i studenta Džoša Houtona koji je prvobitno bio angažovan kao pripravnik na projektu.
„U to vreme sam još uvek učio stvari“, kaže on. „Upravo sam počeo sa stažiranjem i vrlo brzo sam se uključio. To je jednostavno veoma, veoma kul.“
Spansvick kaže da je Houtona uradio dosta analize istraživanja, što je dovelo do njegovog učešća u radu Nature kao studenta.
„Imao je zaista iskustvo stažiranja“, kaže ona.
Houton će nastaviti istraživanje kao deo svoje diplome, pre nego što sledeće godine stupi na master diplomu na UCalgari.
