Publika unisono zadržava dah, a kada muzika postane emotivna, svi sede savršeno mirno zajedno. Ovo su početni nalazi najvećeg svetskog muzičkog eksperimenta.
Slušanje muzike preko zvučnika kod kuće je jedna stvar. Nešto je sasvim drugačije prisustvovati koncertu i gledati kako se muzičari odvijaju na sceni. Šta se dešava sa nama? Kakva interakcija se dešava između publike i muzičara?
Ovo su bila među pitanjima koja je muzički istraživač Aleksandar Refsum Jensenius pokušao da istraži kada je sarađivao sa radiodifuznim orkestrom Norveške radiodifuzne korporacije (NRK), KORK, i radio programom Abels tarn. Zajedno su organizovali najveći svetski muzički eksperiment, sproveden u junu 2024.
„Mnogo muzičkih istraživanja se fokusiralo na čitanje notnih zapisa. Muziku proučavamo kao iskustvo, posmatrajući šta ona čini našim telima, mislima i emocijama. Da bismo to uradili, važno je izaći iz laboratorije“, kaže Jesenijus .
On je na čelu RITMO-a, Centra izvrsnosti za interdisciplinarne studije ritma, vremena i pokreta na Univerzitetu u Oslu.
Muzičari su, zajedno sa nekim članovima publike, nosili prsluke koji su merili disanje, puls i kretanje. Kondukter je nosio odelo za praćenje pokreta i specijalizovane naočare, omogućavajući istraživačima da prate njegov pogled. Reflektujuće narukvice, snimljene infracrvenom kamerom, beležile su pokrete publike.
Radio slušaoci su takođe bili uključeni i odgovarali na pitanja. Pored toga, istraživači su obavili intervjue sa muzičarima i publikom i podelili upitnike svima koji su uključeni.
„Nikad ranije nije bilo tako obimnog prikupljanja podataka o koncertu. Upravo zbog toga ga nazivamo najvećim muzičkim eksperimentom na svetu“, kaže Jesenijus.
Udubljivanje i analiza tako sveobuhvatnog skupa podataka zahteva vreme, ali istraživači su već dokumentovali značajnu količinu informacija. Jedan primer je „efekat mirovanja“. Iako je poznato da nas muzika pokreće, fizički i psihički, može se desiti i suprotno.
„Jasno smo primetili da je u pojedinim trenucima tokom koncerta muzika terala publiku da sedi potpuno mirno. To je posebno muzika koja izaziva snažne emocije koja podstiče publiku da zajedno ‘tiši’.
Infracrvena kamera je otkrila i gde se publika više kretala i gde je sinhronizovala svoje pokrete.
Jesenijusa posebno zanima društvena dinamika koju inspirišu koncerti. Veze i osećaj zajednice formiraju se između ljudi koji se možda ne poznaju.
„Kao društvena bića, ovo verovatno objašnjava zašto su koncerti toliko popularni. Nalazi u vezi kretanja publike, tišine i sinhronizovanog disanja ilustruju kako nas prisustvo koncertu integriše u zajednicu.“
I mi smo radoznali. Uživamo da prisustvujemo događajima kako se dešavaju, na primer kako muzičari stvaraju muziku na raznim instrumentima. Ovo je još jedna motivacija za prisustvovanje koncertima.
„Ali takođe je zanimljivo proučavati one koji slušaju radio. Otkrili smo da ljudi koji slušaju koncerte uživo na radiju doživljavaju povećan nivo angažovanja u poređenju sa slušanjem snimaka.“
Naišli su na veći emotivni odjek kod publike nego kod muzičara, što je i prirodno jer je publika to prvi put čula dok su muzičari bili na poslu. Međutim, postojao je jedan izuzetak.
„Orkestar je odsvirao Betovenovu kompoziciju koju su izveli tokom memorijalne ceremonije nakon terorističkog napada 22. jula. Ovde je bio snažan odgovor muzičara, a kasnije su govorili o tome kako je to delo izazvalo snažna sećanja.“
Otkrijte najnovije u nauci, tehnologiji i prostoru sa preko 100.000 pretplatnika koji se oslanjaju na Phis.org za dnevne uvide.
Prijavite se za naš besplatni bilten i dobijajte novosti o otkrićima,
inovacije i istraživanja koja su važna – dnevno ili nedeljno.
Istraživanja u RITMO-u kombinuju umetnost i nauku, telo i dušu. Mnogi fenomeni koji se proučavaju su dobro poznati, kao što je muzika koja izaziva radost, tugu, slavljeničko raspoloženje i niz emocija.
„Ali mnogi mitovi postoje, a mnogo toga ranije nije dokumentovano“, objašnjava Jesenijus.
Zato istraživači RITMO sistematski rade na dokumentovanju i objašnjenju kako i zašto muzika tako snažno utiče na ljude. Ovo je fundamentalno istraživanje, a nalazi izazivaju interesovanje za mnoga druga polja, uključujući muzičku terapiju, lingvistiku i robotiku.
Među publikom je posebno izazvala emocije Enigma varijacija „Nimrod” kompozitora Edvarda Elgara.
„Mnogi su prijavili da su se naježili od ovog dela. U podacima vidimo visok stepen varijabilnosti otkucaja srca, što znači da se učestalost između otkucaja srca razlikuje. To ukazuje da se nešto emocionalno dešava.“
Jesenijus primećuje da postoji tip osobe na koju izgleda najviše utiče muzika. Ne postoje razlike između muškaraca i žena, ili mladih i starih, ali primećuju da ljudi koji imaju visoke rezultate u empatiji imaju tendenciju da budu emocionalnije dirnuti muzikom od drugih.
Kompozicija Haralda Sӕveruda, „Kjempeviseslatten“, takođe je izazvala snažan emotivni odgovor publike. Ovo živahno delo, napisano tokom Drugog svetskog rata, upućuje na pokret otpora i „herojske balade“ koje se nalaze u narodnoj muzici.
„Međutim, publiku je najviše oduševila kada je dirigent prestao da diriguje i seo da svira sam.
Postoje prilike kada KORK nastupa bez dirigenta, a istraživači su bili znatiželjni o njegovom uticaju. Da bi se ovo istražilo, komad je izveden dva puta, jednom sa dirigentom i jednom bez, radi uporedne analize.
„Bez dirigenta, muzičari su morali više da se oslanjaju jedni na druge, što je izoštrilo njihovo slušanje i kontakt očima. Postali su istraživačkiji i prisutniji, dodajući muzici intenzitet i nerv. Naši podaci ukazuju na povećanje broja otkucaja srca kod oba publiku i muzičare“, objašnjava Jesenijus.
On sugeriše da bi se ovo moglo odnositi na koncept da izrazi koji nisu preterano uglađeni često mogu biti živahniji i privlačniji.
Naočare koje je nosio dirigent otkrivale su da je dirigovao koliko i pogledom toliko i rukama.
„Primetili smo da je on konstantno korak ispred, procenjujući kada i gde je potrebno da se uputi muzičarima.
Jesenijus ističe da postoje indicije da muzičari i publika u određenim trenucima sinhronizuju disanje. Ovo intrigantno otkriće je ono koje istraživači muzike žele dalje da istraže.
„Tokom prethodnog istraživačkog koncerta sa Danskim gudačkim kvartetom, otkrili smo da se otkucaji srca muzičara sinhronizuju dok su svirali. Ovaj nalaz je bio iznenađujući, ali je u skladu sa sopstvenim iskustvima i zapažanjima muzičara.“
Pošto KORK ima različite instrumentalne grupe, ne očekuje da će isti fenomen pronaći u celom orkestru. Međutim, može se pojaviti u okviru nekih grupa instrumenata, poput violinista.
Na pitanje „Čemu se posebno nadate da ćete otkriti kada završite sa analizom podataka iz najvećeg muzičkog eksperimenta na svetu?“, Džensenzijus kaže: „Muzika je univerzalni fenomen, prisutan u svakoj kulturi i sastavni deo svakodnevnog života i ceremonija, od kolevke do groba. Svako se odnosi na muziku na svoj način. To je ono što želimo da ponudimo više uvida.“
