Više od polovine 23-godišnjaka u evropskoj studiji pokazuje restriktivno, emocionalno ili nekontrolisano ponašanje u ishrani, prema novom istraživanju koje je vodio Institut za psihijatriju, psihologiju i neuronauku (IoPPN) na Kraljevskom koledžu u Londonu. Čini se da strukturne razlike u mozgu igraju ulogu u razvoju ovih navika u ishrani.
Studija, objavljena u Nature Mental Health, istražuje veze između genetike, strukture mozga i poremećenog ponašanja u ishrani kod mladih ljudi. Istraživači su otkrili da je proces „sazrevanja mozga“, pri čemu se zapremina i debljina korteksa (spoljnog sloja mozga) smanjuju tokom adolescencije, faktor u tome da li tinejdžeri razviju restriktivno ili emocionalno/nekontrolisano ponašanje u ishrani u mlađoj odrasloj dobi.
Restriktivna ponašanja u ishrani, kao što su dijeta i čišćenje, uključuju namerno ograničavanje unosa hrane radi kontrole telesne težine i oblika. Nasuprot tome, emocionalno ili nekontrolisano ponašanje u ishrani, kao što je prejedanje, karakterišu epizode konzumiranja hrane kao odgovor na negativne emocije ili kompulzivne nagone.
Istraživači su analizirali podatke od 996 adolescenata u IMAGEN longitudinalnoj kohorti u Engleskoj, Irskoj, Francuskoj i Nemačkoj. Učesnici su dali genetske podatke, popunili upitnike o svom blagostanju i ponašanju u ishrani i imali magnetnu rezonancu u dobi od 14 i 23 godine.
U dobi od 23 godine, učesnici su kategorisani u tri tipa ponašanja u ishrani: koji jedu zdravo (42%), restriktivno jede (33%) i emocionalno ili nekontrolisano jelo (25%).
Studija je otkrila da su tri grupe imale različite obrasce mentalnog zdravlja i ponašanja tokom vremena.
Mladi ljudi sa nezdravim ponašanjem u ishrani (restriktivnim i emocionalnim/nekontrolisanim) u dobi od 23 godine imali su viši nivo i internalizujućih problema (na primer, anksioznost ili depresija) i eksternih problema (na primer, hiperaktivnost, nepažnja ili problemi u ponašanju) sa 14 godina, u poređenju sa na zdrave ishrane. Problemi sa internacionalizacijom značajno su se povećali sa godinama između 14 i 23 godine među nezdravim jelima.
Iako su se problemi eksternalizacije smanjivali sa godinama u svim grupama, ukupni nivoi su bili viši među onima sa emocionalnom ili nekontrolisanom ishranom.
Osobe koje jedu restriktivne ishrane su bile više na dijeti tokom adolescencije u poređenju sa onima koji su jeli zdravi. Emocionalno/nekontrolisano jedenje povećalo je svoju dijetu između 14 i 16 godina i prejedanje između 14 i 19 godina, u poređenju sa onima koji jedu zdravo. Nezdravo ponašanje u ishrani je povezano sa gojaznošću i povećanim genetskim rizikom za visok BMI.
Istraživači su analizirali podatke magnetne rezonance (MRI) za 14 i 23 godine da bi istražili sazrevanje mozga tokom vremena i koliko su se smanjili volumen i debljina korteksa.
Rezultati su pokazali da je sazrevanje mozga odloženo i manje izraženo kod nezdrave hrane. Imao je ulogu u vezi između problema mentalnog zdravlja u dobi od 14 godina i razvoja nezdravog ponašanja u ishrani u dobi od 23 godine i ova veza nije bila povezana sa BMI. Smanjeno sazrevanje mozga je takođe pomoglo da se objasni kako genetski rizik za visok BMI utiče na nezdravo ponašanje u ishrani u dobi od 23 godine.
Konkretno, smanjeno sazrevanje malog mozga – regiona mozga koji kontroliše apetit – pomoglo je da se objasni veza između genetskog rizika za visok BMI i restriktivnog ponašanja u ishrani u dobi od 23 godine.
Istraživanje naglašava kako sazrevanje mozga, genetika i poteškoće mentalnog zdravlja utiču na pojavu simptoma poremećaja u ishrani.
Ksiniang Iu, Ph.D. student na King’s IoPPN i prvi autor studije, rekao je: „Naši nalazi otkrivaju kako odloženo sazrevanje mozga tokom adolescencije povezuje genetiku, izazove mentalnog zdravlja i poremećena ponašanja u ishrani u mladoj odrasloj dobi, naglašavajući kritičnu ulogu razvoja mozga u oblikovanju navika u ishrani.“
Dr Zuo Zhang, naučni saradnik u King’s IoPPN i koautor studije, rekao je: „Pokazujući da su različita nezdrava ponašanja u ishrani povezana sa različitim putanjama simptoma mentalnog zdravlja i razvojem mozga, naši nalazi mogu pomoći u dizajniranju personalizovanijeg intervencije“.
Profesor Silvane Desrivieres, profesor biološke psihijatrije na King’s IoPPN i stariji autor studije, rekao je: „Naši nalazi naglašavaju potencijalne prednosti poboljšanog obrazovanja usmjerenog na rješavanje nezdravih prehrambenih navika i neprilagođenih strategija suočavanja. Ovo bi moglo igrati ključnu ulogu u prevenciji poremećaji i podržavaju opšte zdravlje mozga.“
