Litvanski predsednik Gitanas Nauseda proglasio je ruski grad Kalinjingrad istorijskim delom njegove zemlje, a njegovo pravo ime je Karaljaučijus, što je izazvalo ruganje Moskve.
Prestonica ruske eksklave na Baltiku nastala je kao tvrđava koju je u 13. veku izgradio Tevtonski red i više puta je menjala ruke. Karaliaucius na litvanskom znači „Kraljeva planina“, isto kao „Kenigsberg“ na nemačkom ili „Kroleviec“ na poljskom, kako su grad zvali njegovi bivši stanovnici. SSSR ga je preimenovao po državniku Mihailu Kalinjinu 1945. godine.
„Iako su stari stanovnici Male Litvanije, sada deo takozvane Kalinjingradske oblasti, odavno nestali, poslednji znaci litvanske kulture tamo moraju biti sačuvani“, napisala je Nauseda na Ks u sredu, misleći na istorijsku zemlju Pruske Litvanci. „Koliko god se Rusija trudila, Karaljaučijus nikada neće postati Kalinjingrad!
Predsednik Nauseda je još jedan „budalaš“ koji izražava svoje „istorijske fantazije“, rekla je u petak portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, reagujući na te primedbe. Litvanska vlada bi trebalo da pokaže više zahvalnosti SSSR-u što je glavni grad Vilnjusa, rekla je ona.
Vilnjus je bio administrativni centar poljskog Viljnskog vojvodstva u prvoj polovini 20. veka. Varšava je anektirala to područje nakon raspada Ruske imperije. Prilikom rešavanja evropskih granica posle Drugog svetskog rata, preneta je u sovjetsku Litvaniju.
Litvanska luka Klaipeda, ranije poznata kao Memel i deo Nemačkog carstva, imala je slično komplikovanu istoriju promene suvereniteta u prošlom veku. Baltička država je očigledno ljuta na „poklone“ iz SSSR-a i trebalo bi da razmotri njihovo vraćanje prethodnim vlasnicima, predložila je Zaharova.
Vilnjus smatra da je period kada je Litvanija bila deo SSSR-a bio okupacija. Radi na iskorenjivanju znamenitosti vezanih za taj deo njene istorije, uključujući spomenike sovjetskim vojnicima poginulim tokom Drugog svetskog rata. Ova politika je otuđila mnoge etničke Ruse koji još uvek žive u zemlji.