Genetski modifikovani komarci sa toksičnim semenom mogli bi da budu novo oružje protiv tropskih bolesti, rekli su australijski naučnici nakon što su isprobali novu metodu kontrole štetočina.
„Tehnika toksičnih muškaraca“ ima za cilj uzgoj komaraca koji eksprimiraju otrovne proteine u svojoj spermi, ubijajući ženke nakon parenja.
Ženke komaraca su na meti jer samo one ujedaju i piju krv, šireći tako bolesti kao što su malarija i denga groznica.
Naučnik Sem Bič sa australijskog univerziteta Mekveri rekao je da bi metoda „mogla da deluje brzo kao pesticidi, a da pritom ne šteti korisnim vrstama“.
„Ovo inovativno rešenje moglo bi da transformiše način na koji upravljamo štetočinama, nudeći nadu za zdravije zajednice i održiviju budućnost.“
Prvi dokazi o konceptu su koristili voćne mušice, uobičajenu laboratorijsku vrstu omiljenu zbog svog kratkog dvonedeljnog životnog ciklusa.
Ženke muva koje su se razmnožavale sa „toksičnim“ mužjacima imale su značajno skraćen životni vek, otkrili su naučnici.
Istraživač Maciej Maselko rekao je da će tim sada isprobati metodu na komarcima.
„Još uvek moramo da ga primenimo na komarce i sprovedemo rigorozna bezbednosna testiranja kako bismo osigurali da nema rizika za ljude ili druge neciljne vrste“, rekao je on.
Komarci bi morali da budu genetski modifikovani kako bi ispoljili toksično seme tek kada su pušteni u divljinu, rekli su istraživači.
Ovo bi se moglo uraditi pomoću takozvanih tehnika „uslovnog izražavanja“, koje koriste hemikalije ili druge biološke okidače da po volji uključe ili isključe određene gene.
Ovo bi omogućilo otrovnim mužjacima da se uspešno pare sa ženkama u laboratorijskim uslovima, stvarajući dovoljno održivih potomaka da bi se tehnika proširila.
Genetski inženjering se godinama koristi za kontrolu populacija komaraca koji šire bolesti.
Tipično, ovi pristupi usporavaju reprodukciju oslobađanjem hordi muških insekata koji su genetski modifikovani da budu sterilni.
Kompjuterski modeli su pokazali da bi tehnike koje aktivno ubijaju ženke koje grizu mogle biti daleko efikasnije, rekao je istraživački tim.
