Znati koliko nam je vremena preostalo sa voljenim osobama koje imaju terminalnu bolest od vitalnog je značaja za donošenje informisanih izbora.
Nova analiza 261 prethodne studije pojašnjava statistiku očekivanog životnog veka za pojedince sa dijagnozom demencije, pružajući pacijentima, porodicama i zdravstvenim vlastima individualizovaniju prognozu.
Pregledane studije uključivale su podatke o više od 5,5 miliona ljudi ukupno, prikupljene između 1984. i 2024. godine, dajući istraživačkom timu Medicinskog centra Univerziteta Erazmus u Holandiji ogroman skup brojki u različitim zemljama Evrope, Azije, Severne i Južne Amerike. i Okeanija.
Očekivani životni vek nakon dijagnoze demencije značajno varira u zavisnosti od faktora, uključujući starost u kojoj se dijagnoza postavlja, pol osobe i vrstu demencije koja se dijagnostikuje, otkrili su istraživači.
Prosečni očekivani životni vek od dijagnoze varirao je od 2,2 godine za muškarce kojima je dijagnostikovana u srednjim 80-im, do 8,9 godina za žene sa dijagnozom oko 60 godina. Ovako širok spektar ishoda mogao bi uticati na sve vrste odluka o planiranju života i budućoj nezi .
„Prognoza nakon dijagnoze demencije u velikoj meri zavisi od ličnih i kliničkih karakteristika, nudeći potencijal za individualizovane prognostičke informacije i planiranje nege“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Nalazi su takođe otkrili da dijagnoza demencije skraćuje očekivani životni vek za dve godine u dobi od 85 godina, tri do četiri godine u dobi od 80 godina i do 13 godina ako vam je dijagnostikovana u 65.
Očekivani životni vek je bio veći u azijskoj populaciji, a za Alchajmerovu bolest u poređenju sa drugim tipovima demencije. Štaviše, istraživači su otkrili da se brojke za očekivani životni vek nisu mnogo promenile tokom decenija obuhvaćenih studijom.
Tim je takođe posmatrao vreme pre nego što je neko primljen u starački dom nakon dijagnoze – iako je ovde bilo manje doslednih podataka, tako da ove nalaze treba uzeti sa više opreza. U proseku, oko trećine ljudi se nađe u staračkom domu u roku od tri godine od dijagnoze demencije.
„U skladu sa vremenom preživljavanja, vreme do prijema u starački dom bilo je kraće u starijoj dobi i kraće za podtipove osim Alchajmerove bolesti“, pišu istraživači.
„Međutim, zaključak iz ovih nalaza bio je ometen nedostatkom preciznosti i metodoloških izazova.
Sa oko 10 miliona ljudi širom sveta koji svake godine dobiju dijagnozu demencije, veoma tačne informacije će biti od vitalnog značaja za pružanje dovoljne nege i podrške obolelima i njihovim porodicama. Ovakav sveobuhvatan pregled nije postojao više od deset godina, tako da je trebalo ažuriranje – a ima još mnogo toga da se analizira.
„Buduće studije o individualizovanoj prognozi bi idealno trebalo da obuhvate pacijente u vreme dijagnoze, uzimajući u obzir lične faktore, društvene faktore, stadijum bolesti i komorbiditet, dok procenjuju relevantne funkcionalne mere ishoda iznad i izvan samog preživljavanja“, pišu istraživači.
