Nakon dugog perioda rekordno niskih vrednosti, morski led na Antarktiku se vratio u decembru 2024. godine, prema saopštenju američkih naučnika. Ovaj oporavak dolazi nakon dugog perioda naglog smanjenja obima leda tokom toplijih meseci novembra i decembra, kada su zabeleženi gotovo rekordno niski nivoi, piše Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu (NSIDC).
U 2023. i 2024. godini, koje su bile najtoplije godine u istoriji, površina morskog leda na Antarktiku dostigla je 7,3 miliona kvadratnih kilometara do kraja decembra, što je gotovo na prosečnom nivou za period od 1981. do 2010. godine. Ovaj povratak morskog leda pomogao je da se izbegne rekordno nizak obim zabeležen u oktobru i novembru, kada su zabeležene alarmantno niske vrednosti.
Ovaj povratak daje nadu da bi stanje moglo da bude manje dramatično nego što su neki očekivali, naročito u svetlu zabrinutosti da bi globalno zagrevanje moglo izazvati trajne promene u formiranju morskog leda oko Antarktika. Ipak, NSIDC upozorava da, iako je decembarski oporavak značajan, nije dovoljan da u potpunosti proturječi hipotezi da bi globalne klimatske promene mogle dovesti do trajnog smanjenja leda u budućnosti.
Pored toga, u 2023. godini su zabeleženi rekordni i gotovo rekordni temperaturni uslovi u okeanima, kako na površini, tako i duboko ispod nje, delimično uzrokovani fenomenom El Nino, koji je povećao globalnu temperaturu. Naučnici se od 2016. godine plaše da bi ovi klimatski uslovi mogli postaviti temelje za dugoročne promene u količini morskog leda na ovom hladnom kontinentu.
Iako se trenutno beleži oporavak, NSIDC ističe da su koncentracije morskog leda u velikim područjima Antarktika i dalje „općenito niske“, te da će predstojeće leto biti kritično za dalji razvoj situacije. Naznake o visokom površinskom topljenju na samom kontinentu čine predstojeće meseca posebno zanimljivim za naučnu zajednicu, jer će pratiti kako se situacija razvija u uslovima globalnih klimatskih promena.
Svi ovi faktori podsećaju na važnost pažljivog praćenja promena u klimi i njihovih potencijalnih dugoročnih efekata na Antarktik, koji igra ključnu ulogu u globalnom klimatskom sistemu.
