Ptice ispuštaju zvukove da bi komunicirale, bilo da pronađu potencijalnog partnera, oteraju predatore ili samo pevaju iz zadovoljstva.
Ali uslovi koji doprinose ogromnoj raznolikosti zvukova koje prave nisu dobro shvaćeni. Istraživači sa Univerziteta Viskonsin-Medison sproveli su prvo globalno istraživanje faktora koji utiču na zvuk ptica, koristeći više od 100.000 audio snimaka iz celog sveta. Nova studija, nedavno objavljena u časopisu Proceedings of the Royal Society B, otkrila je pronicljive obrasce zašto ptice prave određene zvukove i kojom frekvencijom.
Hipoteze o ulozi staništa, geografije, veličine tela i oblika kljuna u formiranju zvukova ptica ranije su testirane na malim skalama. Ali H.S. Sathia Chandra Sagar, student doktorskih studija na UV-Madisonu, koji radi sa profesoricom Zuzanom Burivalovom na Odeljenju za ekologiju šuma i divljih životinja i Nelsonovom institutu za studije životne sredine, želeo je da vidi da li se oni drže na globalnom nivou.
Sagar je analizirao audio snimke zvukova ptica koje su snimili ljudi širom sveta i predali u skladište za posmatranje ptica pod nazivom keno-canto. Analizirani snimci predstavljaju 77% poznatih vrsta ptica.
Glavni zaključci studije uključivali su:
Istraživanje je takođe doprinelo širem razumevanju zvučnih pejzaža – svih zvukova koji se čuju u bilo kom određenom pejzažu. Zvučni pejzaži se često koriste kao deo studija konzervacije, ali Sagar je shvatio da „ima veoma malo toga što znamo o silama koje upravljaju zvučnim pejzažima“.
On se nada da će ovaj temeljni rad pružiti platformu za buduće studije za poboljšanje napora za očuvanje razvojem načina za praćenje zdravlja ekosistema kroz zvučne pejzaže.
„U tropima i širom sveta, veće ptice se love zbog mesa“, kaže on kao primer. „Veće ptice [sklone] zovu na niskoj frekvenciji, a ako ne nađemo nikakav zvuk na nižoj frekvenciji, mogli bismo [zaključiti] da bi u ovom predelu moglo biti više lova.“
Zatim, Sagar se nada da će koristiti 24-časovne snimke zvučnog pejzaža kako bi shvatio da li neke ptice modifikuju tajming svoje pesme pored svojih frekvencija da bi komunicirale sa svojim vršnjacima u pejzažu prepunom buke. On primećuje važnu ulogu koju posmatrači ptica i naučnici građani igraju u otkrivanju novih uvida o našem prirodnom svetu.
