Čak i pojedinci čiji simptomi još ne ispunjavaju kriterijume za kliničku depresiju imaju koristi od terapijskih intervencija. Ovaj zaključak dolazi iz nove meta-studije koju su vodili istraživači iz Minhena i Magdeburga koji su analizirali podatke iz 30 studija. Učesnici koji su primili intervencije imali su značajno manje šanse da razviju kliničku depresiju tokom prve godine.
Uobičajeni simptomi depresije uključuju nedostatak motivacije, poteškoće sa spavanjem, gubitak interesovanja i upornu tugu. Lekari će dijagnostikovati pojedince sa kliničkom depresijom kada ovi simptomi dostignu unapred definisani prag.
„Tipično, lečenje depresije počinje tek kada simptomi ispunjavaju kliničke kriterijume“, kaže David Ebert, profesor psihologije i digitalne zaštite mentalnog zdravlja na Tehničkom univerzitetu u Minhenu (TUM). „Međutim, poslednjih godina došlo je do promene u razmišljanju. Ispitali smo postojeće naučne studije na ovu temu kako bismo utvrdili da li rane intervencije mogu sprečiti depresivne poremećaje.“
U tom cilju, istraživački tim je pregledao više od 1.000 međunarodnih studija. „Prvi put smo sastavili i analizirali anonimne podatke o pojedinačnim pacijentima iz 30 ovih studija“, kaže Klaudija Buntrok, docent na Institutu za socijalnu medicinu i istraživanje zdravstvenih sistema na Univerzitetu Otto von Gerike u Magdeburgu. Studija je objavljena u The Lancet Psichiatri.
Meta-studija uključuje podatke od oko 3.600 ljudi u grupama za lečenje i kontrolne grupe. Oni u grupi za lečenje učestvovali su u terapijskim intervencijama za „subkliničke simptome“ kliničke depresije. Ove intervencije su obično trajale između šest i 12 sesija i mogle su se sprovoditi lično ili digitalno. Oni su, između ostalog, uključivali elemente bihejvioralne terapije, treninga za rešavanje problema ili vežbi za bolji san.
Rezultati meta-studije su jasni: U prvih 12 meseci, simptomi učesnika su često bili smanjeni. Rizik od razvoja kliničke depresije smanjen je za 42% u prvih šest meseci nakon intervencije u poređenju sa kontrolnom grupom. Posle 12 meseci rizik je i dalje smanjen za 33%. Prema istraživačima, teško je davati izjave o dužim periodima zbog nedostatka podataka.
„Zanimljivo je da efikasnost mera nije zavisila od faktora kao što su starost, nivo obrazovanja i pol“, kaže Buntrock. Međutim, intervencije su generalno bile uspešnije ako učesnici nisu prethodno lečeni od depresije.
„Naše istraživanje pokazuje da prevencija može napraviti značajnu razliku u mentalnom zdravlju“, kaže Ebert. U mnogim regionima potražnja za terapijom daleko premašuje ponudu. Kao rezultat toga, ovi preventivni koncepti na prvi pogled mogu izgledati neizvodljivi. Međutim, istraživači veruju da digitalne usluge, između ostalih, mogu predstavljati rešenje.
Rane intervencije mogle bi sprečiti ljude sa blažim simptomima da razviju kliničku depresiju na prvom mestu. Prema autorima, preventivne mere treba da budu integrisane u rutinsku negu. Potrebne su dalje studije da bi se utvrdilo na kom nivou simptoma depresije su preventivne mere najefikasnije.
