Australija je upravo zabranila društvene mreže za mlađe od 16 godina.
Pre nego što američki ili bilo koji drugi zakonodavci pokušaju da zabrane društvene medije za bilo koju grupu ljudi, profesor komunikacionih studija Univerziteta u Kanzasu koji je duboko proučavao ovo pitanje razbio je neke od najneverovatnijih mitova o navodnoj štetnosti njihove upotrebe.
U „Deset mitova o uticaju korišćenja društvenih medija na dobrobit“, objavljenom u jubilarnom izdanju časopisa Journal of Medical Internet Research, Džefri Hol iznosi 10 tvrdnji koje se najčešće čuju o štetnosti društvenih medija – uključujući njegova navodna toksičnost i okidač za depresiju – zatim pregleda najnovija društvena naučna istraživanja kako bi ih srušili.
On poredi korišćenje manje društvenih medija sa upotrebom duvana, a više sa jedenjem krofne: ne samo sa zdravom ishranom, ali nije inherentno štetna i sa nekom nutritivnom vrednošću.
Hol je proveo jednogodišnju stipendiju u Berkman Klein centru za internet i društvo na Pravnom fakultetu Univerziteta Harvard pročešljavajući najnovije istraživanje o povezanosti blagostanja i korišćenja društvenih medija. Hol piše da pristupa temi blagostanja iz široke perspektive, uzimajući u obzir i njen najdublji nivo — „značenje, povezanost i životnu svrhu“ — kao i prolazna stanja poput „zadovoljstva, uživanja i zabave“.
Poslednjih godina, Hol je stekao priznanje za svoja istraživanja na društvenim medijima i rukovodi laboratorijom KU za odnose i tehnologiju.
U novom radu on ukazuje na studije koje ne pokazuju nikakvu štetu ili, u nekim slučajevima, mešovite efekte korišćenja društvenih medija, a istražuje probleme sa merenjem i metodologijom u drugim studijama – na primer, o takozvanoj zavisnosti od društvenih medija.
„Zavisnost od interneta je odličan primer gde su metode pogrešne“, rekao je Hol. „Nema zaključka među istraživačima da su postojeće mere značajni pokazatelji zavisnosti. Veoma je teško reći da je šteta prouzrokovana upotrebom medija. Umesto toga, upotreba društvenih medija je verovatno ili mehanizam suočavanja ili manifestacija osnovnih problema koji vode na prisilnu upotrebu“.
Niti, piše Hol, ne postoje dokazi da zabrane doprinose poboljšanju navodne štete. „Studije koje zahtevaju od učesnika da se uzdrže od društvenih medija nedelju dana ili više ne pokazuju promene u svakodnevnoj usamljenosti, afektivnom blagostanju i pozitivnom ili negativnom uticaju“, piše on.
On upozorava na zabranu društvenih medija, napominjući da mnogi ljudi svoje stvarne potrebe ispunjavaju onlajn.
„Postoji mnogo pozitivnih atributa u vezi sa korišćenjem društvenih medija, ali tvrdnje i diskusija koju vodimo, uopšteno govoreći, skoro su sve o njenim najnegativnijim efektima“, rekao je Hol.
„Društveni mediji se koriste na različite načine. Vidite neke stvari zbog kojih se osećate tužno i uznemireno, pod stresom i frustriranim, a zatim vidite i stvari koje čine da se osećate uzdignutim i povezanijim sa čovečanstvom. Društveni mediji se koriste da održite u kontaktu sa prijateljima i porodicom i da delimo iskustva Dakle, reći da je to neosporno toksično ili da će apsolutno izazvati depresiju ili štetu, to jednostavno nije u skladu sa literaturom.
Ipak, cilj ovog lista nije da se društvene mreže ne pokvare, rekao je Hol. Umesto svakog mita, on nudi tvrdnju opravdanu istraživanjem.
„Ne treba poreći da je za neke korisnike upotreba društvenih medija povezana sa negativnim ishodima“, rekao je on. „Ne želim reći da su društveni mediji efikasan način da se nosite sa već postojećim problemom. Ono što kažem je da su tvrdnje o društvenim medijima više preuveličane i manje zasnovane na istraživanju nego što bi trebalo da budu da bi kvalitetnu javnu raspravu o njihovim efektima“.
Umesto da uporedi društvene medije sa upotrebom duvana, Hol je rekao: „Možda društveni mediji funkcionišu kao društvena užina, privremeno preusmeravaju ili odvlače korisnike od negativnih efekata ili usamljenosti, ali ne uspevaju da u potpunosti zadovolje njihove potrebe.
„U velikoj slici, konzumiranje krofne neće zaista promeniti pravac vašeg života. Ali jedenje krofni da pokušate da rešite životne probleme stvoriće nove probleme.“
Poslednji mit koji se Hal razbija je da nije potrebno više istraživanja na društvenim mrežama, da je dokaz njihove navodne štete definitivan i siguran. Naprotiv, piše on, društveni mediji se stalno menjaju, a isto bi trebalo da bude i istraživanje koje nastoji da razume efekte njihove upotrebe.
