Žan-Mari Le Pen, osnivač francuske krajnje desničarske stranke Nacionalni front, preminuo je u utorak u 96. godini. Iako je njegov život bio obeležen kontroverzama, njegove antiimigracione i nacionalističke ideje i dalje imaju značajan uticaj u Francuskoj, širom Evrope, a i globalno.
Rođen 1928. godine u Bretanji, Le Pen je bio vojni veteran, borio se u francuskoj vojsci i postao politički lider poznat po oštroj kritici imigracije i snažnom nacionalizmu. 1972. godine osnovao je Nacionalni front, stranku koja je postavila temelje za njegovu političku karijeru, dok je na predsedničkim izborima 1974. godine prvi put kandidovao za predsednika, iako je osvojio samo 0,74% glasova.
Stranka je, međutim, postajala sve snažnija tokom godina, sa Nacionalnim frontom koji je osvojio 10 mesta u Evropskom parlamentu. Kontroverzne izjave, kao što je izjava iz 1987. u kojoj je minimizirao holokaust, izazvale su ogromne političke potrese i doprinose rastućem nezadovoljstvu među političkim protivnicima. Unatoč tome, Le Pen je opstao na političkoj sceni Francuske.
Njegova ćerka, Marin Le Pen, postala je liderka stranke 2011. godine i nastojala je da modernizuje imidž stranke, distancirajući je od stigme rasizma i antisemitizma. Pod njenim vođstvom, Nacionalni front je postao Nacionalni skup, a stranka je nastavila da raste. Marin Le Pen je dvaput stigla do drugog kruga predsedničkih izbora, a na izborima 2022. godine osvojila je 41,5% glasova, što je veliki napredak u odnosu na prethodne izbore.
Danas, Nacionalni skup se smatra jednom od tri glavne političke sile u Francuskoj, sa više od 120 mesta u parlamentu, čime je postao ozbiljna opozicija vladi predsednika Emanuela Makrona.
Iako je Žan-Mari Le Pen bio kontroverzan do kraja života, ideje koje je zastupao, posebno kada je u pitanju nacionalizam i imigracija, i dalje su na snažnoj poziciji u francuskoj političkoj areni, zahvaljujući njegovoj ćerki koja je preuzela njegovu politiku i učinila je relevantnom za modernu Francusku.
