Premijer Senegala rekao je u petak da vlada zatvara „sve strane vojne baze“, najavu koja je u suštini usmerena na Francusku, bivšu kolonijalnu silu te zapadnoafričke nacije.
Iako premijer Usman Sonko nije posebno imenovao francuske trupe, nijedna druga strana snaga nema vojne baze u Senegalu.
Francuska je pretrpela slične neuspehe u nekoliko zapadnoafričkih zemalja poslednjih godina, uključujući Čad, Niger i Burkinu Faso, odakle su izbačene francuske trupe koje su godinama bile na terenu.
Sonko je to saopštio tokom opšte političke izjave u Narodnoj skupštini, ne dajući vremenski okvir za izlazak francuskih trupa. Dolazi mesec dana nakon što je predsednik Senegala Basiru Diomaje Faje rekao da uskoro više neće biti francuskih vojnika na senegalskom tlu.
„Predsednik Republike je odlučio da u bliskoj budućnosti zatvori sve strane vojne baze“, rekao je Sonko.
Francuska vojska i Ministarstvo spoljnih poslova nisu odmah odgovorili na najavu.
Bivša kolonijalna sila u većem delu Afrike, Francuska se suočila sa protivljenjem nekih afričkih lidera zbog onoga što su opisali kao ponižavajući i grub pristup kontinentu.
Francuska, koja je već napustila zemlje pogođene državnim udarom Mali, Burkinu Faso i Niger, u četvrtak je potvrdila da je predala prvu od nekoliko baza Čadu.
Stalno vojno prisustvo Francuske u Čadu „više nije ispunjavalo očekivanja i interese svake strane“, saopštila je vojska i nazvala povlačenje delom „rekonfiguracije njenog sistema u Africi“ od 2022.
Pariz je ranije rekao da Francuska ima za cilj da oštro smanji svoje prisustvo u svim svojim bazama u Africi osim u Džibutiju, uključujući 350 francuskih vojnika koji se nalaze u Senegalu. Rečeno je da umesto toga može da obezbedi obuku u oblasti odbrane ili ciljanu vojnu podršku, na osnovu potreba koje su te zemlje izrazile, prema zvaničnicima.
Nova vlada Senegala, koja je na vlasti manje od godinu dana, zauzela je čvrst stav o prisustvu francuskih trupa kao deo veće regionalne reakcije protiv onoga što mnogi vide kao nasleđe represivnog kolonijalnog carstva.
