Na jugu Aceha, nedaleko od obale, leži malo ostrvo Simeulue sa izuzetnom pričom o preživljavanju. Za vreme razornog cunamija u Indijskom okeanu 2004. godine, koji je odneo stotine hiljada života širom regiona, na ostrvu Simeulue preminulo je svega petoro ljudi, prema nekim izvorima čak samo troje.
Ova neverovatna sposobnost preživljavanja pripisana je lokalnoj mudrosti nazvanoj smong, terminu koji koriste za cunamije na jeziku Simeulue. Smong je stanovnike naučio da prepoznaju prirodne znakove upozorenja i da se sklone na sigurno.
Prenešen kroz generacije još od cunamija 1907. godine, smong opisuje znakove nadolazećeg opasnog talasa: snažan zemljotres i povlačenje morske vode. Ovo znanje postalo je ključno uputstvo za preživljavanje, usmeravajući ih da se odmah udalje od obale ili se upute na više tlo.
Naša analiza, koja obuhvata period od 2016. do 2023. godine i uključuje intervjue sa 18 učesnika, dokumentuje kako se znanje o smongu razvija tokom vremena. Smong je pronašao put do nandonga, tradicionalnih pesama Simeuluea koje sada sadrže stihove o lokalnoj mudrosti koja spašava živote. Jedan lokalni umetnik izjavio je:
„Nakon cunamija 2004. godine, prilagodili smo priču o smongu u nandong. To je postao novi način prenošenja poruke o ‘smongu’, osiguravajući da ostane relevantna i lako zapamćena.“
Iako su mladi Simeuluea prihvatili moderne uticaje, smong se i dalje nastavlja. Lokalni umetnici počeli su da stvaraju pop pesme na Devajanu, jednom od jezika ostrva. Zarazne melodije su unele smong čak i u učionice, kako je svedočio 23-godišnji meštanin:
„Prvi put sam čuo pesmu ‘smong’ u školi. Tekstovi su bili jednostavni, ali jasni. Rekli su mi tačno šta da radim ako dođe do cunamija.“
Danas, smong predstavlja više od samo sigurnosnog upozorenja; postao je simbol snage i identiteta ostrva. U nekim porodicama, smong živi čak i kroz imena.
Ipak, očuvanje narativa o smongu suočava se sa izazovima koji prete da naruše ovo dragoceno znanje. Globalizacija donosi spoljne kulturne uticaje koji odvlače pažnju mladih Simeuluea od lokalnog nasleđa. Mnogi odrastaju sa ograničenim znanjem o tradicijama poput nafi-nafi.
Dalje, sve manje se koriste lokalni jezici poput Devajana, Sigulai i Lekon u svakodnevnim razgovorima, a pošto smong potiče iz ovih jezika, njegovo očuvanje zavisi od njihove kontinuirane upotrebe.
Naša opservacija pokazuje da se prenošenje narativa o smongu često dešava sporadično, oslanjajući se na individualne ili male grupne inicijative, a ponekad i na spoljne intervencije. Bez konkretnih napora, priča o smongu može izbledeti i biti zaboravljena od strane budućih generacija.
Starešine Simeuluea čvrsto veruju da je smong nasleđe koje se mora sačuvati. Jedan 80-godišnji starešina zajednice izrazio je nadu da će buduće generacije nastaviti da neguju smong.
Kako bismo sačuvali smong, prosvetni radnici i lideri zajednice gledaju ka budućnosti, predlažući da se integriše u školski program kako bi se osiguralo da svako dete nauči o ovoj važnoj lekciji.
Tehnologija takođe može biti ključna za očuvanje ovog dragocenog znanja. Digitalni video snimci, simulacije katastrofa i interaktivno pripovedanje mogu doprineti širenju smonga među publikom upućenom u tehnologiju.
Suočavajući se sa stalnim pretnjama katastrofa, smong pruža važnu lekciju o tome kako lokalna mudrost može poslužiti kao osnova za pripremu za nepredviđene događaje.
