Kriminalizacija i represija klimatskih i ekoloških protesta postaju sve prisutnije širom sveta. Nedavno objavljen izveštaj istraživača sa Univerziteta u Bristolu otkriva da ovi trendovi predstavljaju globalnu pojavu koja otežava borbu za klimatsku pravdu. Različiti oblici represije obuhvataju kako demokratske, tako i manje demokratske zemlje kako na globalnom severu, tako i na jugu.
Klimatski protesti teže smanjenju emisija ugljenika i postavljanju političkih zahteva za ublažavanje klimatskih promena, dok se ekološki protesti fokusiraju na specifične projekte štetne po životnu sredinu poput vađenja nafte i gasa, krčenja šuma i rudarstva. Represija ovih protesta manifestuje se kroz četiri glavna oblika.
Zakoni protiv protesta, u nekim zemljama uvedeni od 2019. godine, daju policiji proširena ovlašćenja za suzbijanje protesta i uvođenje novih krivičnih dela. Neki od ovih zakona koriste se protiv klimatskih i ekoloških aktivista pod izgovorom borbe protiv terorizma ili organizovanog kriminala. Pored toga, kriminalizacija protesta može rezultirati promenama u pravosudnim procesima kako bi se osiguralo veće osuđivanje aktivista.
Nasilje i pretnje nad aktivistima, uključujući hapšenja, fizičke napade i praćenje, nisu samo delo državnih organa poput policije već i privatnih aktera poput privatnog obezbeđenja i korporacija. U nekim slučajevima, aktivisti za zaštitu životne sredine su suočeni sa smrću, posebno u zemljama poput Brazila, Filipina, Perua i Indije.
Analiza podataka o protestima pokazuje da su klimatski protesti značajno porasli u periodu 2018–2019 i da se taj trend zadržao. U okviru 81 zemlje u kojima su zabeleženi brojni protesti, klimatski protesti čine oko 4% ukupnog broja protesta. Ekološki protesti takođe beleže postepeni porast.
Statistike o policijskom nasilju i hapšenjima tokom protesta variraju u zavisnosti od zemlje. Australija, Velika Britanija i Kanada ističu se visokim procentom hapšenja tokom klimatskih i ekoloških protesta, dok zemlje poput Perua i Ugande beleže visok nivo policijskog nasilja.
U zaključku, iako se represija i kriminalizacija protesta razlikuju u različitim delovima sveta, postoji jasna sličnost u njihovom širenju i oblicima. Ova represija dolazi u vreme kada vlade nedovoljno reaguju na klimatske promene, što dovodi do depolitizacije aktivista i prikrivanja realnosti o stanju klime i životne sredine.
