Razmišljajući o dugogodišnjoj karijeri medicinske sestre, postavlja se pitanje zašto toliko stručnjaka napušta ovu profesiju nakon relativno kratkog vremena. U Velikoj Britaniji, nedostatak medicinskih sestara postao je zabrinjavajuće visok, s manjim brojem studenata koji se opredeljuju za ovu oblast i gotovo polovinom novoregistrovanih sestara koje odlaze u pet do 10 godina. Potražnja za zdravstvenom zaštitom neprestano raste, što je navelo Engleski dugoročni plan radne snage NHS-a da istakne važnost osiguranja dovoljnog broja medicinskih sestara i lekara za pružanje podrške pacijentima.
Problemi s kojima se suočava sestrinstvo nisu ograničeni samo na Veliku Britaniju, već predstavljaju globalnu krizu. Nedostatak kvalifikovanih medicinskih sestara ima ozbiljne posledice na zdravstvene sisteme širom sveta. Holandija takođe beleži zabrinjavajuće trendove, s procenama o značajnom deficitu zdravstvenog osoblja u narednim decenijama.
Jedan od ključnih razloga za odlazak medicinskih sestara iz profesije jeste izgaranje. Razgovori s medicinskim sestrama u Holandiji otkrili su da je kultura žrtvovanja jedan od glavnih faktora koji ih tera na napuštanje posla. Dok empatija, saosećanje i posvećenost predstavljaju temelj nege, preterano ispoljavanje ovih osobina može dovesti do prevelikog opterećenja. Medicinske sestre često zanemaruju sopstveno zdravlje jer se previše trude da udovolje potrebama pacijenata. Očekuje se da medicinske sestre stave potrebe pacijenata ispred sopstvenih, što dodatno pojačava pritisak na njih.
Istraživanja pokazuju da medicinske sestre aktivno traže nova radna mesta kako bi izbegle sagorevanje, često menjajući poslodavce. Postavljanje granica i briga o sopstvenom blagostanju trebalo bi da budu ključne veštine koje se neguju kod medicinskih sestara kako bi dugoročno ostale u ovom pozivu.
U oblasti dugotrajne nege, medicinske sestre često razvijaju duboke emocionalne veze sa pacijentima, što ih dovodi do izazova postavljanja granica između profesionalnih obaveza i lične povezanosti. Emocionalne posledice ovog fenomena istaknute su u intervjuima s medicinskim sestrama. Neki od njih ističu osećaj krivice kada moraju da odbiju pacijente, znajući da oni i njihove kolege zavise od njih. Nedostatak osoblja uzrokovan odsustvom i fluktuacijom često dovodi do preopterećenja, prisiljavajući medicinske sestre da rade i van radnog vremena.
Profesija medicinske sestre često je potcenjena i percipirana kao manje profesionalna u poređenju s drugim medicinskim ulogama. Ova percepcija ne uzima u obzir kompleksnost sestrinske prakse i može odvratiti mlade ljude od ulaska u ovu oblast.
Da bi se rešili ovi izazovi, medicinskim sestrama je neophodna podrška poslodavaca, kolega, lekara i timova za ljudske resurse. Javne kampanje trebalo bi da promovišu sestrinstvo kao visoko kvalifikovanu i nezamenljivu profesiju, rušeći zastarele stereotipe.
Prevencija sagorevanja zahteva sistemsku promenu. Obrazovanje medicinskih sestara mora ih naučiti kako da se brinu o sebi i postavljaju granice. Istraživanja pokazuju da promena poslodavca može poboljšati mentalno zdravlje i zadovoljstvo poslom kod medicinskih sestara, nagoveštavajući da je organizaciona kultura ključna za zadržavanje osoblja.
Kultura samopožrtvovanja, iako odražava suštinske vrednosti sestrinstva, predstavlja ozbiljnu pretnju održivosti profesije. Da bi se zadržale medicinske sestre, neophodno je da budu doživljene kao stručnjaci čija se vrednost prepoznaje u kompleksnim procesima nege. Podsticanjem kulture koja poštuje lične granice, promoviše dobrobit i unapređuje profesionalni identitet medicinskih sestara, može se osigurati da brinu o sebi jednako kao i o drugima.
Nereagovanje na ove probleme imaće dalekosežne posledice ne samo za medicinske sestre, već i za pacijente i zdravstvene sisteme širom sveta.
