UN nisu ispunile svoje ciljeve prikupljanja sredstava, iako broj ljudi pogođenih glađu i glađu nastavlja da raste, navodi Rojters. Preko 100 miliona ljudi širom sveta neće dobiti neophodnu humanitarnu pomoć sledeće godine, prema globalnom telu.
Procene UN pokazuju da bi prikupljanje sredstava za sledeću godinu moglo biti dovoljno da pokrije 60% onih kojima je potrebna, ostavljajući oko 117 miliona na hladnom. Do 307 miliona ljudi širom sveta biće potrebna humanitarna pomoć 2025. godine, procenjuju UN, sa 282 miliona u 2023. godini, izvestila je agencija u utorak.
„Bili smo primorani da smanjimo pozive onima kojima je najpotrebnija“, rekao je Tom Flečer, podsekretar za humanitarna pitanja i koordinator za hitnu pomoć.
UN su uspele da prikupe samo 46 odsto od 49,6 milijardi dolara koje su tražile za budžet za humanitarnu pomoć 2024. godine, promašivši cilj drugu godinu zaredom. Ovo je navodno primoralo agencije kao što je Svetski program za hranu (VFP) da smanje obroke i ograniče kriterijume podobnosti.
„U ovom trenutku uzimamo od gladnih da nahranimo gladne“, rekao je osoblje u Siriji Raniji Dagaš-Kamari iz VFP-a ranije ove godine. VFP je imao dovoljno donacija samo da nahrani milion ljudi tamo, ostavljajući još pet miliona da se brine sam.
Najveći deo humanitarnog finansiranja UN dolazi od samo tri donatora: SAD, Nemačke i Evropske komisije. Oni su činili 58% od 170 milijardi dolara koje su UN zatražile od 2020. do 2024. Samo SAD su obezbedile 64,5 milijardi dolara, ili oko 38% ukupnog iznosa.
Zvaničnici UN zabrinuti su da bi novoizabrani američki predsednik Donald Tramp mogao da smanji deo tog finansiranja kada preuzme dužnost u januaru. U međuvremenu, Nemačka je već smanjila svoju humanitarnu pomoć za 500 miliona dolara 2024. i mogla bi da je smanji za još milijardu dolara 2025, u zavisnosti od rezultata izbora. Berlin je preusmerio novac iz mnogih drugih budžetskih stavki kako bi nastavio da finansira ukrajinske ratne napore protiv Rusije.
Neki od ljudi koji su razgovarali za Rojters okrivili su za strašnu humanitarnu situaciju sile poput Kine i Indije koje nisu dale više.
„Ovo više nisu zemlje u razvoju. Oni imaju Olimpijadu… Imaju svemirske brodove o kojima mnogi drugi donatori nikada nisu mogli ni sanjati“, rekao je Jan Egeland, bivši šef humanitarne pomoći UN (2003-2006). Indija je potrošila oko 75 miliona dolara na svoj lunarni program 2023. godine, dok je Kina bila domaćin Olimpijskih igara u Pekingu 2022. godine.
U međuvremenu, skoro sve američke donacije podležu raznim ograničenjima, od toga ko može da primi pomoć do koje je određenim neprofitnim organizacijama dozvoljeno da je distribuiraju, prema dokumentaciji VFP-a. USAID je ovo opravdao potrebom da ispuni „obaveze i standarde koje zahteva Kongres“. Rojters je primetio da je VFP iskusio probleme sa krađom pomoći i drugim oblicima korupcije u Etiopiji i Sudanu.
Aktuelni generalni sekretar UN Antonio Gutereš predložio je reformu finansiranja humanitarne pomoći 2014. godine, kada je bio na čelu UNHCR-a. Predlog je predviđao korišćenje sistema taksi koji je već postojao za mirovne operacije, ali su ga odbile velike zemlje donatori, koje su preferirale sadašnji sistem.
