Nesrećno dete rođeno sa srčanim problemom pre 17.000 godina takođe je imalo najraniji poznati slučaj plavih očiju.
Na osnovu genetskih podataka iz njegovih ostataka, pronađenih u današnjoj Italiji, „dete je najverovatnije imalo plave oči, tamnu kožu i kovrdžavu tamno smeđu/skoro crnu kosu“, pišu arheolog Univerziteta u Bolonji Oven Higins i tim u svom radu.
Kao i mnogima u paleolitskom periodu, detetu iz ledenog doba nedostajali su geni koji bi mu omogućili da svari mleko kao odrasla osoba. Takođe je verovatno imao neobično zadebljane srčane mišiće, uzrokovane tipično naslednim stanjem.
Sa dužinom od samo 82 centimetra (32 inča), ostaci ukazuju na kratak život, a njegova starost u trenutku smrti procenjena je između 7,5 i 18 meseci.
Histološka analiza zuba novorođenčeta i zarasli prelom na njegovoj ključnoj kosti pokazali su da je imao težak porođaj i da je već iskusio druge stresove.
„Analize su otkrile nešto raniji razvoj od proseka modernih evropskih populacija i najmanje devet epizoda fiziološkog stresa, od kojih su se tri dogodile tokom intrauterinog života“, kaže Higins.
Markeri stresa su u skladu sa genetskim nalazima koji sugerišu da je dete imalo hipertrofičnu kardiomiopatiju, urođenu srčanu bolest povezanu sa iznenadnom smrću u mladosti.
Majka bebe je verovatno pretrpela neke stresove tokom trudnoće i možda je bila neuhranjena. Izotopska analiza pokazuje da je ostala na jednom mestu tokom najmanje poslednjeg perioda trudnoće. Ovo je bilo u istoj oblasti u kojoj je dete rođeno i živelo je svoj kratak život.
Arheolozi sa Univerziteta u Sijeni otkrili su skeletne ostatke praistorijskog deteta 1998. Pronađeni su ušuškani, bez ikakvih konačnih stvari ili ukrasa, iza stenskih ploča u pećini Grotta delle Mura u Monopoliju, Pulja, na jugozapadnoj obali Italije.
„Genetička analiza je istakla blisku vezu između roditelja deteta, sugerišući da su oni verovatno prvi rođaci“, objašnjava molekularni antropolog sa Univerziteta u Firenci Alesandra Modi, „fenomen koji se retko sreće u paleolitu, ali je češći tokom neolita“.
Plave oči nastaju zbog mutacije gena OCA2, smanjujući sposobnost našeg tela da proizvodi pigment melanina za smeđe oči. Mutirani gen OCA2 takođe je otkriven kod dečaka iz ledenog doba.
Genetska analiza sugeriše da se svi plavooki ljudi danas, koji sada mogu da čine i do 40 odsto nekih sadašnjih evropskih populacija, mogu pratiti do jedne mutacije koja je nastala u Evropi između 6.000 i 10.000 godina.
Prethodni najstariji poznati plavooki pojedinac bio je pre oko 14.000 godina, poznat kao čovek Viljabruna. Boja očiju i druge genetske sličnosti sugerišu da su ljudi dečaka možda bili preci čoveka iz Viljabruna.
