Šta ako bi naučnici mogli da shvate kako se zemlja kolektivno oseća i razmišlja o nekoj temi, čak i u doba preopterećenosti informacijama?
Venki Pu, vanredni dekan, docent i saradnik u oblasti inovacija, proveo je oko osam godina radeći na tome u članku koji je sada objavljen u časopisu Strategic Entrepreneurship Journal.
Studija Pu i koautora pod naslovom „Promene u nacionalnoj preduzetničkoj kulturi: obećanje lingvističkih kulturnih artefakata i analiza mašinskog učenja“, razmatra nacionalnu preduzetničku kulturu, postavljajući pitanje kako su se kulturni stavovi promenili tokom vremena.
„Jedna od stvari na koje sam najviše ponosan je kako ova studija nudi nove načine da se uhvati kultura o preduzetništvu na nacionalnom nivou“, kaže Pu.
Sa skupom podataka od blizu 700.000 članaka objavljenih o preduzetništvu i srodnim temama u više od 100 regionalnih i nacionalnih američkih novina (dve decenije, od 1996. do 2016.), Pu tvrdi da lingvistička analiza medijske produkcije jedne nacije, koju podržava mašina algoritmi učenja i AI, mogu otkriti i uhvatiti kulturne stavove o preduzetništvo.
Drugim rečima, istraživači mogu zaključiti kako razmišljamo i osećamo se o nekoj temi tokom vremena analizirajući ogromne količine pisanih podataka.
Kada je reč o preduzetništvu u Sjedinjenim Državama između sredine devedesetih i 2010-ih, opšti trend je da se povećala pozitivna pristrasnost prema preduzetništvu.
„Otkrili smo da emocionalni ton raste, a analitičko razmišljanje opada u novinskim člancima o preduzetništvu koje smo analizirali, što sugeriše da smo kulturno emotivniji dok smo manje analitični u pogledu preduzetništva tokom vremena“, objašnjava Pu.
Pu-ova studija je otkrila da se pozitivna pristrasnost prema preduzetništvu najviše povećala u opisima preduzetničkih aspiracija i putovanja — početaka startapa i preduzetničkog puta.
Tim je takođe otkrio korelaciju između ovog porasta pozitivnosti o preduzetništvu sa kvalitetom preduzetničkih poduhvata koji se odvijaju u isto vreme. Kako su se pozitivni stavovi o preduzetništvu povećavali, pokrenuto je više poduhvata, ali su imali i manji potencijal rasta.
„Dalja analiza je sugerisala da je ova pristrasnost pozitivnosti možda ohrabrila preduzetnike da stvore nove poduhvate, ali bi mogla ograničiti potencijal rasta za ta start-up preduzeća, tako da moramo da uspostavimo ravnotežu“, kaže Pu.
Za Pu, ova studija je bila generativna, pokazujući inovativne načine zamišljanja kulture i otvarajući niz pitanja za praćenje.
„Kao metodski rad, ova studija doprinosi više od ovih otkrića o promenama u nacionalnoj preduzetničkoj kulturi. Takođe nam je omogućila da testiramo metod koristeći mašinsko učenje i veštačku inteligenciju kako bismo ovaj proces kvalitativne analize učinili daleko efikasnijim“, kaže on.
Kao istraživač i pomoćni dekan za nastavu i učenje na Asper School of Business, Pu podstiče svoje kolege i studente da iskoriste načine na koje nam veštačka inteligencija omogućava da uradimo ono što ranije nismo mogli da uradimo i načine na koje AI omogućava više vremena za istinski kreativne, inovativne potrage.
Budućnost mu je uzbudljiva i raduje se što će videti kako veštačka inteligencija transformiše poslovanje i naš svakodnevni život.
Čitajući Pu-ov rad, teško je ne zamisliti nove aplikacije kako za metodologiju podržanu veštačkom inteligencijom, tako i za pitanja koja studija postavlja o samom preduzetništvu. To je svakako generativno, kreativan je.
