„Stakleni plafoni“ (eng. Glass ceiling, nevidljive prepreke u vidu društvenih normi) koji sadrže rodne norme i prakse mogu sprečiti žene da napreduju u organizacionim hijerarhijama, ali staklene ograde takođe mogu biti ograničavajuće – posebno za japanske ženske fakultete koji moraju da se kreću u jakim kulturološkim rodnim očekivanjima, prema novoj studiji Megumi Vatanabe, vanrednog profesora u Hirošimi. Univerzitet.
Vatanabe, koja predaje kurseve porodične sociologije na Odeljenju za integrisane globalne studije HU, otkrila je da staklene ograde – termin koji je skovala sociolog Katrin Zipel da predstavlja nevidljive rodne barijere koje sprečavaju istraživačice da se angažuju u međunarodnom istraživanju i saradnji – postoje u Japanu i da su ojačane. po kulturnim normama zemlje. Svoje nalaze je objavila u rodu, radu i organizaciji 11. decembra.
„Japanski ženski fakultet doživljava slične staklene ograde kao one u zapadnim zemljama“, rekao je Vatanabe. „Međutim, kulturološki faktori utiču na veličinu ovih staklenih ograda. U zemljama poput Japana, gde rodne norme značajno oblikuju stavove žena prema zapošljavanju, staklene ograde vezane za brigu o porodici mogu biti posebno uticajne i teško ih je prevazići, posebno za majke sa fakulteta.
„Japan je posebno zemlja sa jakim normama, u kojoj i dalje postoje muški stilovi rada, kao što je dugo radno vreme i rodna podela rada u domaćinstvu.
Vatanabe je objasnio da su žene u velikoj meri nedovoljno zastupljene među fakultetima i na rukovodećim pozicijama na japanskim univerzitetima, i dok su savezne organizacije povećale istraživanje i programe podrške za ispravljanje neravnoteže, rodne razlike među japanskim akademicima koji učestvuju u međunarodnim istraživanjima nisu dobili malo pažnje.
„Globalno, međunarodni istraživački angažman je sada važna, a ponekad i normativna komponenta za poboljšanje mogućnosti akademske karijere“, rekao je Vatanabe.
„Uprkos ovom trendu, rodne razlike su prijavljene širom sveta. Analizom subjektivnih iskustava međunarodnih istraživanja među ženskim profesoricama na japanskom univerzitetu, ova studija proširuje znanje o mehanizmu reprodukcije rodne nejednakosti.“
Vatanabe je intervjuisao 16 Japanki na različitim fakultetskim pozicijama na nacionalnom univerzitetu u Japanu koji je orijentisan na istraživanje, a izabran je za ovu studiju slučaja zbog njegove istaknute posvećenosti rodnoj ravnopravnosti.
„Ispitivanje staklenih ograda na univerzitetima kao što je ovaj, koji je uložio različite napore za rodnu ravnopravnost na institucionalnom nivou, nudi vredne uvide“, rekao je Vatanabe, napominjući da je univerzitet za studiju slučaja osvojio nekoliko konkurentnih vladinih grantova za promovisanje rodne ravnopravnosti i da je razne politike i programi, kao što su nege dece na licu mesta i grantovi za istraživanje namenjeni ženama, postoje.
„Ovi uvidi mogu omogućiti istraživačima i drugima da prepoznaju ugrađeni uticaj roda na ženske akademike u Japanu.“
Iz intervjua, Vatanabe je otkrio dva mehanizma ponašanja koji su u osnovi da li je fakultet učestvovao u međunarodnim istraživanjima. U prvom, nazvanom konstriktivni mehanizam, žene — najčešće majke — distanciraju se od međunarodnih istraživanja prvenstveno zbog staklenih ograda vezanih za porodičnu negu.
Sa drugim, emancipatorskim mehanizmom, žene su kombinovale međunarodno istraživanje sa vaspitanjem dece. Ona je rekla da narativi članova fakulteta u emancipatorskoj grupi otkrivaju zajedničku nit veće izloženosti raznovrsnijem poslu i životnim stilovima i da je manja verovatnoća da će biti ograničeni na rodne norme u svojim porodicama.
„Ovaj rad sugeriše da ako se ne transformišu dominantne rodne norme koje utiču na nejednakost polova, biće teško postići rodnu ravnopravnost u japanskoj akademiji“, rekao je Vatanabe.
„Sledeći korak bi trebalo da bude dalje istraživanje kako možemo da izazovemo i transformišemo ove rodne norme koje se sporo menjaju u Japanu. Pored toga, ključno je da se kritički ispitaju muški, radno orijentisani i sve globalizovaniji stilovi rada japanskog fakulteta, koji su nespojivo sa obavezama porodične brige koje još uvek prvenstveno sprovode žene“.
Zatim, Vatanabe je rekla da planira da proširi obim svog istraživanja kako bi obuhvatio širi spektar atributa, uključujući strane nacionalnosti, i da traži načine za stvaranje inkluzivnijeg akademskog istraživačkog okruženja.
