Na poplavljenim terenima Južnog Sudana, goveda dugih rogova prelaze preko područja i penju se uz brdo duž kanala koji je postao sklonište za raseljene porodice. Dim od sagorele balege uzdiže se blizu kuća od blata i trave u kojima sada živi hiljade ljudi nakon što su njihova sela odnele poplave.
Bičiok Hot Čuini, žena u svojim 70-im godinama, izrazila je svoju zabrinutost: „Previše patnje.“ Podržavajući se štapom dok je hodala u novoformiranoj zajednici Pajiek u državi Jonglei severno od glavnog grada Jube.
Ovo je prvi put u decenijama da su poplave primorale Čuini da pobegne. Njeni napori da zaštiti svoj dom izgradnjom nasipa nisu uspeli. Njeno nekadašnje selo Gorvai sada je preplavljeno.
„Morao sam biti prevezen kanuom do ovde“, rekao je Čuini, dok je novinar AP-a prvi put posetio zajednicu.
Poplave postaju godišnja katastrofa u Južnom Sudanu, koji je Svetska banka opisala kao „najranjiviju zemlju na svetu po pitanju klimatskih promena, a u isto vreme i zemlju kojoj najviše nedostaju kapaciteti za suočavanje“.
Više od 379.000 ljudi je raseljeno usled poplava ove godine, prema UN-ovoj humanitarnoj agenciji.
Sezonske poplave su dugo bile deo života pastoralnih zajednica oko Suda, najveće močvare u Africi, u poplavnoj ravnici reke Nil. Međutim, od 1960-ih, močvara je nastavila da raste, potapajući sela, uništavajući poljoprivredno zemljište i ubijajući stoku.
„Zajednice Dinka, Nuer i Murle u Jongleiju gube sposobnost da drže stoku i bave se poljoprivredom u tom regionu na način na koji su to nekada činile“, izjavio je Daniel Akech Thiong, viši analitičar Međunarodne krizne grupe.
Južni Sudan je slabo opremljen za suočavanje sa ovakvim izazovima. Od proglašenja nezavisnosti 2011. godine, zemlja je zapala u građanski rat 2013. godine. I pored mirovnog sporazuma iz 2018, vlada nije uspela da adekvatno reši mnoge krizne situacije. Oko 2,4 miliona ljudi i dalje je interno raseljeno usled sukoba i poplava.
Faktori koji se smatraju odgovornima za najnovije poplave uzrokovane su otvaranjem brana uzvodno u Ugandi nakon što je jezero Viktorija dostiglo najviši nivo u poslednjih pet godina.
Vekovni kanal Jonglei, dug 340 kilometara, prvi put su zamislile anglo-egipatske kolonijalne vlasti početkom 1900-ih kako bi povećale oticanje Nila prema Egiptu na severu. Međutim, razvoj kanala je prekinut dugotrajnom borbom južnog Sudana protiv sudanskog režima u Kartumu, što je na kraju dovelo do stvaranja odvojene zemlje.
Peter Kuach Gatchang, vrhovni poglavica Pajieka, istakao je da nova zajednica u Pajieku pati od zanemarenosti: „Ovde nemamo školu i kliniku, a ako ostanete nekoliko dana, videćete nas kako nosimo naše pacijente na nosilima do grada Ajoda.“
Pajiek takođe nema mobilnu mrežu niti prisustvo vlade. Oblast je pod kontrolom Opozicionog narodnooslobodilačkog pokreta Sudana, koji je osnovao rival predsednika Salve Kiira koji je postao potpredsednik Riek Mačar.
Seljani se oslanjaju na pomoć. Nedavno su stotine žena stajale u redu na obližnjem polju kako bi dobile pomoć od Svetskog programa za hranu.
Niabuto Real Or se vratila kući sa vrećom sirka od 50 kilograma na glavi. „Ova poplava je uništila našu farmu, ubila našu stoku i zauvek nas raselila“, izjavila je majka osmoro dece. „Naše staro selo Gorvai postalo je reka.“
Kada se pomoć hrane iscrpi, planiraju da prežive od divljeg lišća i vodenih lopoča iz močvare. U poslednjih nekoliko godina, obroci pomoći hrane su smanjeni jer međunarodna finansijska podrška za ovakve krize opada.
Više od 69.000 ljudi koji su migrirali u kanal Jonglei u okrugu Ajod registrovani su za pomoć u hrani, prema VFP-u.
„U ovom periodu godine, nema dostupnih puteva, a kanal je preplitak da bi podneo čamce sa velikom količinom hrane“, izjavio je Džon Kimemija, koordinator VFP-a.
U susednom selu Paguong, okruženom poplavljenim terenima, zdravstveni centar ima ograničene zalihe. Lekari nisu primili plate od juna zbog ekonomske krize koja je dovela do toga da državni službenici širom zemlje nisu plaćeni više od godinu dana.
Ekonomski problemi Južnog Sudana su se pogoršali zbog prekida izvoza nafte nakon što je glavni naftovod oštećen za vreme građanskog rata u Sudanu.
„Poslednji put smo dobili lekove u septembru. Mobilisali smo žene da ih prenesu peške iz grada Ajoda“, izjavio je Juong Dok Tut, klinički službenik.
Pacijenti, većinom žene i deca, sedeli su na zemlji čekajući da budu pregledani. Panika je zavladala grupom kada je među njima prošla tanka zelena zmija. Iako nije bila otrovna, mnoge druge zmije u okolini jesu. Ljudi koji se upuštaju u vodu kako bi pecali ili skupljali lopoče su izloženi opasnostima.
U oktobru su zabeležena četiri slučaja ujeda životno opasnih zmija, izjavio je Tut. „Uspešno smo tretirali ove slučajeve lekovima protiv zmijskog otrova koje smo imali, ali sada su nam zalihe istrošene, pa ne znamo kako ćemo postupiti ako se situacija ponovi.“
