Švajcarski institut za tropsko i javno zdravlje (Sviss TPH), u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i drugim partnerima, sproveo je sveobuhvatan pregled Šagasove bolesti u Švajcarskoj. Iako se obično nalazi u Latinskoj Americi, Šagasova bolest pogađa između 2.000 i 4.000 ljudi u Švajcarskoj. Pregled, objavljen u Sviss Medical Veekli, naglašava potrebu za poboljšanim skriningom i strategijama zdravstvene zaštite kako bi se eliminisala Šagasova bolest u Švajcarskoj.
Šagasova bolest, uzrokovana parazitom Tripanosoma cruzi, pogađa oko 7 do 8 miliona ljudi širom sveta, uglavnom u Latinskoj Americi. Parazit se može preneti putem triatominskih buba, putem hrane, transfuzije krvi i donacija organa, kao i sa majke na dete tokom trudnoće i porođaja.
Šagasova bolest ima dve faze: U akutnoj fazi u prva 2 meseca, simptomi su blagi ili odsutni, mada neki mogu imati groznicu, glavobolju ili otok na mestu ugriza. Decenijama kasnije, u hroničnoj fazi, do trećine zaraženih osoba razvije kardiovaskularne, digestivne i/ili neurološke probleme. Napredni slučajevi mogu dovesti do srčanih komplikacija kao što su aritmije i iznenadna smrt. Šagasova bolest je kategorisana kao zanemarena tropska bolest (NTD) od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Pregled baca svetlo na prevalenciju, izazove i lečenje Šagasove bolesti. Studija je otkrila da je oko 2.000 do 4.000 ljudi pogođeno ovom tropskom bolešću. Dok većina slučajeva potiče od migracije, studija takođe pokazuje da se Šagasova bolest može preneti u Švajcarskoj putem prenosa majke na dete tokom trudnoće i porođaja. Vektor — triatominska buba — nije prisutan u Evropi.
„Glavni problem Šagasove bolesti je to što se često ne dijagnostikuje, posebno u neendemskim regionima“, rekao je Pablo Martinez de Salazar, viši naučni saradnik u švajcarskom TPH i poslednji autor studije. „Zaista, mnogi slučajevi ostaju nedijagnostikovani ili neotkriveni godinama, što potencijalno može dovesti do ozbiljnih srčanih ili digestivnih komplikacija ako se ne leče.“
Faktori kao što su ograničena svest među zdravstvenim radnicima, odsustvo programa skrininga širom zemlje i prepreke pristupu zdravstvenoj zaštiti — posebno za migrante bez dokumenata — doprinose ovoj nedostatnoj dijagnozi.
Da bi se pozabavio ovim problemima, studijski tim je uspostavio Švajcarsku Šagas mrežu kako bi eliminisao Šagasovu bolest kao problem javnog zdravlja kroz koordinisane mere. Mreža ima za cilj da prekine prenos i obezbedi adekvatan klinički tretman za ljude koji žive sa Šagasovom bolešću u Švajcarskoj.
Ključni prioriteti uključuju integraciju skrininga u prenatalnu i pedijatrijsku negu radi ranog otkrivanja i sprečavanja prenosa sa majke na dete tokom trudnoće i porođaja. U skladu sa međunarodnim smernicama, Švajcarsko udruženje za ginekologiju i akušerstvo je nedavno izdalo stručno pismo o skriningu, prevenciji i lečenju kongenitalne Šagasove bolesti.
„Sistematski skrining kod migranata iz Latinske Amerike, sa fokusom na žene u reproduktivnom dobu, trudnice i decu, biće kritičan“, rekao je Mar Velarde, naučni saradnik u švajcarskom TPH i koautor rada. „Ako se preduzmu odgovarajuće mere, Švajcarska će biti u dobroj poziciji da postigne ciljeve mape puta SZO za zanemarene tropske bolesti do 2030. godine i mogla bi da postane plan za druge zemlje.
Mapa puta postavlja globalne ciljeve za sprečavanje, kontrolu, eliminaciju i iskorenjivanje različitih NTD do 2030. godine.
