Ima nečeg čudnog u vezi sa ovim staroegipatskim ovčijim rogovima

Ima nečeg čudnog u vezi sa ovim staroegipatskim ovčijim rogovima

Drevne ovce sahranjene u elitnom grobu u Egiptu pokazuju najstariji dokaz da su ljudi namerno deformisali rogove stoke. Zašto je to tačno učinjeno ostaje misterija.

Na 5.700 godina starom iskopanom mestu u Hijerakonpolisu, u Gornjem Egiptu, arheolozi su otkrili ostatke pet muških ovaca koje su pokazale jasne dokaze da su im rogovi veštački modifikovani.

Ovo se već dugo praktikuje na stoci u Africi, čak i danas, ali ovo je najstariji direktni fizički dokaz za to, kao i prvi put da je viđen kod ovaca u Africi.

Primerci pripadaju izumrlom varijetetu ovaca sa rogovima u obliku vadičepa, koji su prirodno izrasli postrance iz glava životinja. Ali od ostataka u ovim grobnicama, tri ovce su imale modifikovane rogove tako da su usmerene pravo nagore.

Rogovi drugog nisu bili tako ravni, ali su i dalje bliže nego obično, što ukazuje na pokušaje deformacije. Rogovi pete životinje su potpuno uklonjeni, dok je šesta imala rogove u prirodi.

„Urezi na rogovima sugerišu da su stari Egipćani koristili užad da bi ih povezali“, kaže Bea De Cupere, arheozoolog sa Kraljevskog belgijskog instituta prirodnih nauka.

„Rupe na kostima lobanje ukazuju na to da su stočari takođe polomili lobanju mladih životinja kako bi naterali rogove da rastu uspravno. To je praksa koju određene afričke pastirske zajednice još uvek primenjuju na stoku.“

Zašto su stari Egipćani mogli da izvedu ovu proceduru još uvek nije jasno, ali istraživači spekulišu da je to moglo biti ritualno ili možda neka vrsta prikaza moći nad prirodom.

Još 3700. godine pre nove ere – milenijum pre nego što su piramide izgrađene – Hijerakonpolis je bio veliki grad u Gornjem Egiptu. Na arheološkom lokalitetu nalaze se grobovi i običnih ljudi i elita, kao i iznenađujući broj životinja, što sugeriše da je bio dom najstarijeg poznatog primera onoga što bismo mogli nazvati zoološkim vrtom.

Sudeći po do sada pronađenim ostacima, ta menažerija je obuhvatala lokalne i uvezene divlje životinje poput nilskih konja, krokodila, slonova, babuna, divljih mačaka i zubaca, kao i domaće životinje poput mačaka, pasa, krava i naravno ovaca.

Dok su ostaci ovaca pronađeni širom Hijerakonpolisa, oni sa modifikovanim rogovima pronađeni su samo na elitnom groblju.

Ni to nije bila jedina razlika: pregledi zuba i spajanja kostiju pokazali su da su ove ovce bile mnogo starije i veće od ostalih ovaca koje se koriste za ishranu. Kastracija to može objasniti, a takođe bi imala koristi od toga da životinje budu poslušnije.

Poenta bi mogla biti da elitne ovce izgledaju impresivnije od onih koje drže obični ljudi, sugeriše tim.

„Elita je želela da pokaže svoju moć držanjem divljih i egzotičnih životinja, a možda i ispravljanjem rogova impresivno velikih ovaca“, kaže arheozoolog Vim Van Nir.

„Možda su želeli da ovce izgledaju kao adaksi iz Sahare? Ili su možda životinje bile uključene u rituale? Za sada možemo samo da nagađamo.“

Bez obzira na razlog, ovo nije samo prvi put da je ova praksa pronađena kod ovaca, već u dobi od oko 5.700 godina, ove ovce zaslužuju čast kao najraniji poznati primer namerne deformacije stočnog roga. Prethodni najstariji potiče od goveda na lokalitetu u Sudanu, koji datira pre najmanje 4.000 godina.

Dalja istraživanja bi mogla da pomognu da se otkrije zašto su i kako su stari Egipćani deformisali rogove životinja, i čak bi mogli da popune praznine u pogledu toga kako i kada su ove ovce sa vadičepom nestale kada su ovce „amon“ sa više polumeseca zauzele njihovo mesto.