Istraživanje koje je vodio Statens Serum Institut u Kopenhagenu otkrilo je da skoro 23% trudnoća pogođenih velikim urođenim srčanim manama fetusa takođe rezultira nepovoljnim akušerskim ishodima.
Velike urođene srčane mane (MCHD) se javljaju kod otprilike 1 od 100 živorođenih. Prethodna istraživanja su pokazala da poremećeni razvoj placente može doprineti akušerskim komplikacijama u trudnoćama sa MCHD.
Stanja kao što su preeklampsija, prevremeni porođaj i ograničenje rasta fetusa su od posebne zabrinutosti jer negativno utiču i na zdravlje majke i na dugoročne ishode za decu rođenu sa ovim defektima.
Postoje ograničeni podaci o profilu akušerskog rizika za specifične podtipove MCHD, usporavajući razvoj preventivnih intervencija i individualizovanih strategija nege za pogođene trudnoće.
U studiji „Nepovoljni akušerski ishodi u trudnoći sa velikim fetalnim kongenitalnim srčanim manama“, objavljenoj u JAMA Pediatrics, istraživači su analizirali podatke iz Danske baze podataka o fetalnoj medicini, koja pokriva oko 95% trudnoća sa jednom bebom u Danskoj od 1. juna 2008. do 1. juna 2018. uz rezultate meta-analize međunarodnih studija.
Uključene su trudnoće koje su rezultirale živorođenim nakon 24 gestacijske nedelje i bez hromozomskih aberacija. Ukupno je ispitano 534.170 trudnoća, uključujući 745 slučajeva komplikovanih fetalnim MCHD.
Primarni ishod je bio kompozitna mera neželjenih akušerskih ishoda povezanih sa placentom, uključujući preeklampsiju, prevremeni porođaj, ograničenje rasta fetusa i abrupciju placente. Sekundarni ishodi su analizirani pojedinačno. Procenjeno je jedanaest podtipova MCHD, uključujući univentrikularno srce, transpoziciju velikih arterija (TGA) i defekt atrioventrikularnog septuma.
Statističke analize su koristile generalizovane jednačine za procenu za izračunavanje prilagođenih odnosa šansi (AORs), kontrolišući faktore majke kao što su starost, indeks telesne mase, pušački status i godina porođaja. Meta-analiza je koristila modele nasumičnih efekata za objedinjavanje veličina efekata iz 10 međunarodnih studija.
Trudnoće komplikovane MCHDs pokazale su složenu stopu neželjenih akušerskih ishoda od 22,8% u poređenju sa 9,0% u trudnoćama bez MCHD (AOR, 2,96).
Ograničenje rasta fetusa se dogodilo u 6,7% trudnoća sa MCHD u poređenju sa 2,3% u trudnoćama bez MCHD. Veća prevalenca preeklampsije je nađena u trudnoćama sa MCHD (6,2% naspram 3,1%) i povećan rizik od prevremenih porođaja kod MCHD trudnoća (15,7% naspram 4,6%). Abrupcija placente je bila retka, ali je pokazala značajan trend ka većoj incidenci (0,9% naspram 0,4%).
Svi podtipovi MCHD, osim TGA, bili su povezani sa značajno većim izgledima za kompozitni neželjeni ishod. Najveći rizik je primećen kod trudnoća sa truncus arteriosus (AOR, 6,35), atrezijom pluća sa intaktnim ventrikularnim septumom (AOR, 5,51) i Ebstein anomalijom (AOR, 5,09).
Meta-analiza, koja je uključivala podatke iz 5.993 slučaja MCHD, potvrdila je ove nalaze. Značajno je da trudnoće sa fetalnim TGA nisu pokazivale povećan rizik od preeklampsije, prevremenog porođaja ili ograničenja u rastu fetusa.
Sa skoro trostruko povećanim rizikom od neželjenih akušerskih ishoda u trudnoćama pogođenim MCHD, istraživanje identifikuje potrebu za ciljanim intervencijama. Preporučuje se buduća istraživanja kako bi se procenile preventivne mere i istražili mehanizmi koji povezuju disfunkciju placente sa specifičnim MCHD.
