Eksperiment sa hibridnim dinama testira otpornost na eroziju tokom oluja

Eksperiment sa hibridnim dinama testira otpornost na eroziju tokom oluja

Prošle nedelje, 100 metara duga test dina podignuta je na obali blizu Monstera. Hibridna dina, koja se sastoji od kombinacije peska i tvrdih elemenata. Istraživači iz TU Delft prate kako različite konfiguracije erodiraju tokom olujnih vremenskih uslova. Ovo će omogućiti da se hibridne strukture nasipa i dina u budućnosti projektuju efikasnije i bezbednije.

„Ne znamo tačno koliko dugo će postavka stajati. Očekujemo da će dina, koja je blizu obale, potpuno izbledeti u naredna dva do tri meseca“, predviđa Daan Poppema, postdoktor Hidrotehnike. Sa hidrauličkim kompanijama Van den Herik i Boskalis, hiljade kubnih metara peska je premešteno za izgradnju probne dine. Ove nedelje biće postavljeni i poslednji merni instrumenti, a onda počinje čekanje prirodnih stihija.

Holandska obala je tradicionalno zaštićena peščanim dinama i tvrdim nasipima. Obala se sada češće štiti hibridnim dinama, kao što su konstrukcije nasipa u dinama u Nordvijku, Katvajku i Groedeu. Ideja je da se kombinuju najbolje od oba sveta. Dine odgovaraju prirodnom karakteru holandske obale i pomažu vrednoj prirodi. Pored toga, dine mogu rasti sa porastom nivoa mora. Nasipi, s druge strane, nude bolju otpornost na eroziju od dina.

Zbog interakcije između peskovitih i tvrdih elemenata, erozija se javlja drugačije u hibridnim dinama u poređenju sa peščanim dinama. Eksperiment na terenu Hibrid Dune je jedinstvena prilika za bolje razumevanje ovog procesa. Probna dina se sastoji od četiri različita poprečna preseka: peščana dina; nasip (pesak prekriven tvrdom kosinom nasipa); nasip u dini (padina nasipa prekrivena peskom); i barijera u dini (jezgro kontejnera u dini).

Zahvaljujući kolegama i studentima građevinarstva, ispitna dina i obala su opremljeni širokim spektrom mernih instrumenata. Popema kaže: „Sa senzorima ćemo meriti protok vode, visinu talasa i eroziju peska.“ Kada se oluje približavaju, istraživači i studenti stupaju u akciju. Zatim bespilotne letelice i LiDAR (laser) vrše dodatna merenja za mapiranje erozije dina.

Dina je blizu oznake visoke vode. Tako će već sledeće godine moći da se posmatraju efekti ekstremnih vremenskih uslova. „Ne želimo da čekamo 10 godina na tu jednu ekstremnu oluju, pa na ovoj pažljivo odabranoj lokaciji namerno stavljamo dinu u ranjivu poziciju“, kaže on. Porast nivoa mora i ekstremni vremenski događaji povećavaju hitnost rada na novim tehničkim i prirodnim rešenjima za obale i reke prilagođene klimi.