Nova studija je po prvi put pokazala kako i zašto muzika može smanjiti uznemirenost i uznemirenost kod ljudi sa uznapredovalom demencijom.
Procenjuje se da 1 milion ljudi živi sa demencijom u Ujedinjenom Kraljevstvu, a više od polovine ima dijagnozu uznapredovale demencije, koja može zahtevati specijalističku negu i često je praćena ponašanjem kao što su uznemirenost, agresija, lutanje i otpor prema nezi.
Objavljeno u časopisu Nature Mental Health, istraživanje otkriva različite prednosti muzikoterapije, identifikuje mehanizme koji objašnjavaju zašto muzika može imati ove efekte i pruža nacrt za primenu efikasne muzičke terapije za osobe sa uznapredovalom demencijom.
Muzička terapija, koju izvode obučeni terapeuti, može uključivati pevanje, sviranje ili slušanje muzike. Terapeut takođe može da identifikuje specifične načine na koje muziku mogu koristiti porodice i negovatelji u svakodnevnoj rutini nege pojedinca.
Nova studija, koju vodi Naomi Tompson sa Univerziteta Anglia Ruskin (ARU), je prvi pregled realističnog lečenja demencije u muzičkoj terapiji, koji kombinuje akademsko istraživanje sa doprinosom zainteresovanih strana kako bi se razvile smernice za pružanje personalizovanih intervencija.
Istraživanje pokazuje da ako je muzička terapija osmišljena prema individualnim potrebama, ona može pružiti trenutno, kratkoročno smanjenje agitacije i anksioznosti kod osoba sa uznapredovalom demencijom, kao i poboljšanja pažnje, angažovanja, budnosti i raspoloženja. Muzičke interakcije mogu pomoći ljudima da se osećaju sigurnije i više orijentisani u svom okruženju, što može smanjiti nivoe uznemirenosti i poboljšati dobrobit.
Ovaj efekat se dešava zato što muzika, bilo da svira, peva ili sluša, pruža kognitivnu i senzornu stimulaciju, aktivira mreže na obe strane mozga, omogućavajući pristup preostalim sposobnostima i sećanjima osobe i pomaže ljudima da upravljaju svojim emocijama i ostanu mirni. Muzika se takođe može prilagoditi da smanji fiziološki stres, posebno u autonomnom nervnom sistemu.
Sećanja izazvana muzikom, posebno ona izazvana poznatom muzikom, se prisećaju brže i pozitivnija su i specifičnija od sećanja koja se prisećaju bez muzike, i često se odnose na ranije u životu osobe. Pesme iz vremena kada je osoba imala između 10 i 30 godina su najefikasnije.
Kao oblik neverbalne komunikacije, muzika je dostupna bez obzira na kognitivna oštećenja ili muzičke sposobnosti, i pruža mogućnosti za socijalnu interakciju sa osobljem, negovateljima i kolegama pacijentima ili štićenicima staračkih domova.
Studija preporučuje da muzički terapeuti obučavaju druge profesionalce, osiguravajući da svo osoblje uključeno u brigu o osobama sa uznapredovalom demencijom može da koristi muziku, bez obzira na njihovo iskustvo. Resursi, uključujući muzičke instrumente i informacije o tome kako napraviti personalizovane liste pesama, treba da budu dostupni, a porodice treba podsticati da koriste muziku za podršku svojim rođacima.
Bavljenje muzikom takođe može biti od koristi osoblju i članovima porodice tako što će smanjiti njihov nivo stresa i poboljšati njihovo blagostanje. Može da pruži značajne trenutke koji se mogu razlikovati od uobičajenih interakcija negovatelja, može podstaći empatiju i može pomoći osoblju da se bolje angažuje sa osobom sa demencijom, posebno u vremenima povećane nevolje.
Studija je uključivala intervjue sa osobljem i muzičkim terapeutima na stacionarnim odeljenjima za mentalno zdravlje u fondaciji Kembridžšir i Piterboro NHS fondacije, sistematski pregled objavljenih istraživanja i nacionalnu anketu zdravstvenih radnika. Istraživači su takođe sarađivali sa dobrotvornom organizacijom za medicinske sestre specijaliste za demenciju Dementia UK.
„Uz sve stariju populaciju i sve veći broj ljudi sa dijagnozom demencije, muzika je relativno jednostavan i isplativ način poboljšanja kvaliteta života obolelih.
„Naša studija ne samo da pokazuje zašto je muzička terapija uspešna – uključujući zadovoljavanje potrebe osobe za stimulacijom, podržavanje poznavanja kroz sećanja, podsticanje odnosa i emocionalnog izražavanja, i ključno pomaže u smanjenju uznemirenosti i anksioznosti – ona takođe utire put za šire upotreba u lečenju demencije.
„Muzika, posebno snimljena muzika, je pristupačan način za osoblje i porodice da pomognu u rešavanju nevolja, a muzički terapeuti mogu da savetuju kako da se muzika kroji za pojedince. Baš kao što lekar propisuje lekove sa određenom dozom i učestalošću, muzički terapeut može da kaže individualizovani program, koji određuje kako muziku treba koristiti tokom nečijeg dana da bi se smanjio stres i poboljšalo njihovo blagostanje“, kaže Tompson, glavni autor.
„Ljudi sa uznapredovalom demencijom ponekad mogu da postanu prilično uznemireni i moramo da pronađemo najbolje načine da im pomognemo. Muzika je jedna stvar koja može da pomogne, i zato sam uzbuđen što vidim tako kvalitetan rad koji se obavlja u partnerstvu kako bismo videli kako mi može doneti muzičku terapiju pacijentima sa demencijom NHS“, kaže koautor dr Ben Andervud.
