Ispijanje više šoljica kafe dnevno može pomoći u sprečavanju kognitivnog pada kod ljudi sa atrijalnom fibrilacijom (AFib ili AF), prema novom istraživanju objavljenom u časopisu Američkog udruženja za srce.
„Mnogi mitovi postoje, ali naša studija nije pronašla razlog da obeshrabrimo ili zabranimo pacijentu sa AFib-om da pije kafu. Umesto toga, recite: ‘Uživajte, možda će vam čak biti dobro'“, rekao je Jurg H. Beer, MD, v. autor studije i profesor medicine i hematologije na Univerzitetu u Cirihu u Švajcarskoj.
Atrijalna fibrilacija je najčešći poremećaj srčanog ritma kod odraslih, koji pogađa više od 5 miliona ljudi u SAD, prema Američkom udruženju za srce. ACC/AHA/ACCP/HRS Smernica za dijagnozu i upravljanje atrijalnom fibrilacijom iz 2023. napominje da uzdržavanje od kofeina radi sprečavanja poremećaja srčanog ritma nije od koristi za osobe sa AFib. Smernica takođe napominje da bi uzdržavanje od kafe moglo da smanji simptome kod pacijenata koji navode da kofein izaziva ili pogoršava njihove simptome AFib, što može uključivati ubrzan rad srca, vrtoglavicu, umor i još mnogo toga.
„Poznato je da redovna konzumacija kafe koristi kognitivnim performansama zdravih ljudi. Poznato je da najčešća srčana aritmija, atrijalna fibrilacija, nezavisno povećava rizik od demencije“, rekao je Masimo Barbagalo, MD, vodeći autor studije i stanovnik u odeljenje neuro intenzivne nege u Univerzitetskoj bolnici u Cirihu. „Dakle, pitanje je da li bi kafa mogla nadoknaditi povećani rizik od kognitivnog oštećenja kod ljudi sa AFib.“
Prema američkim saveznim smernicama za ishranu, tri do pet šoljica kafe od 8 unci dnevno mogu biti deo zdrave ishrane, ali to se odnosi samo na običnu crnu kafu. Američko udruženje za srce upozorava da popularni napici na bazi kafe kao što su lattes i makijato često sadrže mnogo kalorija, šećera i masti.
Švajcarska kohortna studija atrijalne fibrilacije (Sviss-AF) prati više od 2.400 ljudi u Švajcarskoj kojima je dijagnostikovana atrijalna fibrilacija. Pacijenti su upisani između 2014. i 2017. godine, završili su nekoliko kognitivnih testova i prijavili koliko su šoljica kafe sa kofeinom popili tokom poslednjih 12 meseci – bez obzira na dodane zaslađivače, kreme ili ukuse. Veličina čaše nije standardizovana.
U ovoj studiji, istraživači su analizirali te kognitivne procene i ispitali da li bi ispijanje kafe moglo da izbegne kognitivni pad koji je poznata opasnost od AFib-a. Pošto su Alchajmerova bolest i AFib povezani sa sistemskom upalom, istraživači su takođe analizirali markere upale.
Studija je otkrila:
„Postojala je vrlo jasna i konzistentna povezanost ‘doza-odgovor’ između pijenja više kafe i boljeg rada na nekoliko različitih sofisticiranih kognitivnih testova“, rekao je Bir. „Markeri zapaljenja su se smanjili sa većom konzumacijom kafe, asocijacija koja je ostala nakon razmatranja varijabli kao što su starost, pol, indeks telesne mase, status pušenja, fizička aktivnost i istorija moždanog udara.
Istraživači su primetili da prethodne studije sugerišu da se zaštitni efekti redovne konzumacije kafe protiv kognitivnog pada kod starijih mogu pripisati kofeinu i drugim aktivnim sastojcima uključujući magnezijum i vitamin B3 (niacin); ili da je to možda zbog uloge kafe u smanjenju hemikalija koje izazivaju upalu.
Jose A. Joglar, MD, FAHA, predsjedavajući zajedničkih smjernica o upravljanju atrijalnom fibrilacijom iz 2023. godine, upozorio je da ova opservacijska studija ne može zaključiti da kafa zapravo sprječava dugotrajno smanjenje kognitivnih sposobnosti.
„Druge studije su pokazale da kafa ima sveobuhvatne funkcije koje poboljšavaju kognitivne sposobnosti. Ovo, međutim, nije specifično za AFib populaciju. Ne možemo zaključiti da kafa sprečava dugoročni pad kognitivnih sposobnosti“, rekao je Joglar, profesor interne medicine na UT Southvestern Medicinski centar u Dalasu. „Izgleda da kafa ne pogoršava AFib, tako da nema potrebe da prestanete da je pijete. Međutim, ne možemo reći da bi početak pijenja kafe sprečio AFib ili sprečio dugotrajno kognitivno smanjenje.“
Ograničenja studije uključuju činjenicu da su istraživači merili kognitivne sposobnosti učesnika i potrošnju kafe u istom trenutku. To znači da studija nije mogla da proceni razlike u kognitivnom padu sa godinama i da prijavljeno trenutno ispijanje kafe možda ne odražava promene u potrošnji tokom prethodnih godina. Kako se studija preseka odvija u jednom trenutku, ona ne može utvrditi uzročno-posledičnu vezu između ispijanja kafe i kognitivnih performansi. Pored toga, studija se možda ne može generalizovati na druge populacije jer je uključivala uglavnom belu populaciju u Švajcarskoj, gde ljudi imaju tendenciju da piju espreso.
„Da bi se otkrio relevantan kognitivni pad, potrebno je praćenje od najmanje 5-10 godina. Međutim, nutritivne navike, uključujući konzumaciju kafe koje su prijavili učesnici, odražavaju izloženost tokom mnogo godina i verovatno ovde vidimo rezultate ovoga“, Barbagallo rekao je.
