Nedavno istraživanje otkrilo je da su blizanci možda bili norma u ranim fazama evolucije primata, pre nego što su postali retkost. Iako danas gotovo svi primati, uključujući ljude, obično rađaju samo jedno potomstvo, naši drevni preci su verovatno rađali blizance kao standard.
Istraživanje, koje je analiziralo podatke o veličini legla sisara tokom evolucije, pokazalo je da su naši najstariji zajednički preci, koji su živeli pre oko 60 miliona godina, rađali blizance. U prošlosti su se smatrali primati koji rađaju samo jedno potomstvo kao evolutivni „izuzeci“, ali novo istraživanje okrenulo je ovu pretpostavku naopačke, tvrdeći da je rađanje jedne bebe po trudnoći zapravo izuzetno stanje.
Ovo istraživanje nudi novu perspektivu na evoluciju ljudskih beba, jer sugeriše da je prelazak sa blizanaca na samo jedno veliko potomstvo bio ključan za razvoj ljudskih beba sa većim mozgom i većim kapacitetom za učenje. Na osnovu matematičkog modela, ovaj prelazak desio se pre najmanje 50 miliona godina, što je omogućilo evoluciju većih tela i mozga među primatima, uključujući ljude.
Iako su blizanci danas mnogo češći zbog napretka u reproduktivnim tehnologijama, istraživanje takođe ukazuje na potencijalne rizike povezane sa višestrukim trudnoćama, kao što su prerano rođenje i potrebna nega u odeljcima intenzivne nege novorođenčadi.
Uprkos izazovima koje danas blizanci mogu doneti, ovo istraživanje podseća na njihovu duboku genetsku i evolucijsku vrednost, pokrećući dalju diskusiju o tome kako su se promene u veličini legla odrazile na razvoj primata kroz istoriju.
