Tri kapibare (Hidrochoerus hidrochaeris) umrle su od besnila na ostrvu Ančieta u opštini Ubatuba, država Sao Paulo, Brazil, između decembra 2019. i januara 2020. Jedna je pronađena mrtva, a dve su pokazale paralizu zadnjih ekstremiteta pre nego što su umrle. Analiza njihovog mozga sprovedena u Instituto Pasteur u gradu Sao Paulo pokazala je da je uzrok smrti encefalitis besnila.
Članak koji izveštava o nalazima studije objavljen je u časopisu Veterinari Research Communications. Ovo je treći izveštaj o besnilu kod kapibara u svetu, a drugi u Brazilu.
Studija je takođe otkrila da je soj besnila pronađen kod tri životinje isti kao i varijanta prisutna kod običnog vampirskog slepog miša (Desmodus rotundus).
„Poslednjih godina došlo je do porasta prijavljenih slučajeva besnila kod divljih životinja, verovatno povezanih sa ekološkim poremećajima koji izazivaju neravnotežu u ekosistemima u kojima živi D. rotundus“, rekao je Enio Mori, glavni istraživač studije. Mori je istraživač na Instituto Pasteur, ogranku Državnog ministarstva zdravlja Sao Paula, i profesor na Programu postdiplomskih studija eksperimentalne i komparativne patologije na Fakultetu veterinarske medicine i nauke o životinjama Univerziteta Sao Paulo (FMVZ-USP ).
Još jedan nedavni slučaj uključivao je belouhog oposuma (Didelphis albiventris) zaraženog virusom besnila i pronađenog mrtvog u Kampinasu, jednom od najvećih gradova u državi.
Ostrvo Ančieta je državni park prirode. Kapibare su tamo umrle nedugo nakon što su radovi na popravci krova na prethodno napuštenoj zgradi primorali koloniju slepih miševa da se skloni na drugo mesto.
„U ovakvim trenucima, kolonije slepih miševa su pod velikim stresom, tuče su česte i mogu se međusobno zaraziti besnilom, povećavajući verovatnoću prenošenja na druge divlje životinje čijom se krvlju hrane, kao što su kapibare“, rekao je Mori.
Uopšteno govoreći, krčenje šuma takođe doprinosi porastu slučajeva besnila. Manje šuma znači manje divljih životinja, čija je krv jedini izvor hrane za vampirske slepe miševe. Slepi miševi moraju da pronađu drugi plen, često se okreću stoci, pa čak i ljudima, i potencijalno im prenose besnilo u tom procesu.
Zaražene kapibare pronašli su zaposleni u Fundasao Florestal, agenciji koja upravlja konzervatorskim jedinicama u Sao Paulu, uključujući državni park na ostrvu Ankieta. Uzorci moždanog tkiva životinja poslati su u Instituto Pasteur, deo mreže laboratorija za nadzor besnila u regionu. Tamošnji istraživači i tehničko osoblje prvo su testirali uzorke na antigen virusa besnila u svrhu trijaže, zaključivši da su sva tri slučaja bila pozitivna.
Zatim su izolovali virus za potvrdno testiranje. Jedan od uzoraka je bio u lošem stanju, zbog čega je ovaj test bio nemoguć, ali su uspeli da sekvenciraju genom virusne čestice. Testovi su potvrdili prisustvo varijante virusa besnila pronađene kod vampirskih slepih miševa, što ukazuje na mogući prenos ugrizom.
Jedini drugi slučaj besnila kod kapibara u Brazilu objavljen je 1985. Na drugim mestima u svetu je prijavljen samo jedan slučaj, koji se dogodio u severnoj Argentini 2009. Dotična virusna varijanta je otkucana samo u ovoj najnovijoj studiji.
Nije bilo izveštaja o ljudskom besnilu koje prenose kapibare. Međutim, nezgode u kojima ljude ujedu ove životinje obično izazivaju teške rane. Da li pljuvačka kapibare može da sadrži virus, kao i pljuvačka slepih miševa, nije poznato (slepi miševi su primarni rezervoar besnila u Južnoj Americi).
„Epidemiološki nadzor se stoga mora nastaviti, kako bismo mogli da saznamo kakvu ulogu kapibare imaju u virusnom ciklusu, na primer. Sasvim je moguće da su oni ćorsokak domaćin i da uginu bez prenošenja virusa na druge životinje. Ali treba nam još istraživanja da to potvrdim“, rekao je Mori.
