Kristalno plave vode koje su nekada okruživale Kabaenu sada su mutno smeđe, a hobotnice i šarene ribe koje su meštani hvatali u blizini da bi jeli i prodavali su pobegli. Nestale su bujne morske alge koje su nekada ubirali. A roditelji koji su odrasli srećno plivajući u Floresovom moru sada upozoravaju svoju decu da se drže dalje od vode zbog straha od osipa ili oštećenja kože.
Ljudi iz Kabaene, uključujući starosedelačke Bajau, grupu koja je tradicionalno živela blizu mora i oslanjala se na more, spadaju među hiljade zajednica širom Indonezije čiji su tradicionalni načini života uništeni zbog uticaja rudarske industrije koja se brzo širi. Većina materijala iskopanih u Indoneziji pokreće međunarodni lanac snabdevanja nerđajućim čelikom, baterijama za električna vozila i drugim proizvodima.
„Svi stanovnici ovde su osetili uticaj“, rekao je Amirudin, 53, ribar koji kao i mnogi Indonežani koristi samo jedno ime.
Mutno smeđa voda vidljiva je u blizini aktivnosti iskopavanja nikla koje okružuju selo Baliara na ostrvu Kabaena u jugoistočnom Sulavesiju.
Sa najvećim svetskim poznatim rezervama nikla i bogatim nalazištima kobalta, boksita i drugih materijala, Indonezija doživljava bum rudarstva usled potražnje za nerđajućim čelikom, baterijama za električna vozila i drugim proizvodima neophodnim za globalnu energetsku tranziciju. Ova ostrvska država nastoji da proširi svoje rudarske i prerađivačke kapacitete dok se suočava sa odgovorom međunarodnih i lokalnih nadzornih organa zbog različitih ekoloških problema.
Širom Indonezije, fabrike za preradu nikla se ponekad prostiru na samo nekoliko minuta od mora, a barže spremne da odnesu rudu nikla često su pune vode. Neki rudnici rade čak i u neposrednoj blizini škola.
Lokalne zajednice i prirodna sredina oko ovih rudnika podnose teret intenzivne potražnje. Prema analizi Instituta za svetske resurse, svet je izgubio skoro 1,4 miliona hektara drveća zbog rudarenja od 2001. do 2020. godine, a najveći gubitak je zabeležen upravo u Indoneziji.
Ovo je deo serije izveštaja o tome kako se plemena i autohtone zajednice suočavaju sa klimatskim promenama i borbom protiv njih.
Rudnik nikla je vidljiv na vrhu brda iznad sela na ostrvu Kabaena u Južnom Sulavesiju.
Na Kabaeni, preko 3.700 hektara šume, uključujući zaštićenu šumu, iskrčili su rudarske kompanije u periodu od 2001. do 2023. godine. To krčenje šuma uništilo je životnu sredinu i sredstva za život na Kabaeni, rekao je viši direktor kompanije Mighti Earth.
Tamo gde su ribari nekada mogli da love ribu da bi prodali ili prehranili svoje porodice, voda je sada ispunjena sedimentom koji se oticao iz rudarskih aktivnosti, a ribe su postale retke. Kako bi pronašli ribu, ribari sada moraju da putuju dalje koristeći skupi benzin, što rezultira manjim ulovom i manje zarade. Oni bez čamaca često moraju da se zadovolje malim školjkama iz mutne vode oko svojih domova.
Zajednice na kopnu takođe osećaju uticaj rudnika: uzgajivači šećerne trske, palme i karanfilića primećuju da im usevi ne rastu kao pre, a izvori vode su zagađeni rudarskim aktivnostima.
Otkako su rudnici otvoreni, došlo je do povećanja broja stanovnika koji se žale na zdravstvene probleme poput svraba kože i upale grla. Stanovnici više ne žele da se kupaju ili peru u vodi zbog iritacija kože i osipa.
Laboratorijski rezultati uzoraka reka, morske vode, prašine i školjki iz Kabaene pokazuju visoke nivoe nikla, olova i kadmijuma, uobičajenih nusproizvoda rudarstva.
Izloženost ovim metalima na nivoima primećenim u laboratorijskim uzorcima može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema poput raka, kardiovaskularnih bolesti, bubrežnih problema i drugih hroničnih bolesti.
Uticaji rudarenja nisu ograničeni samo na Kabaenu. Rudnik nikla u blizini sela Torobulu takođe predstavlja ozbiljnu pretnju za okolinu i ekosistem, uprkos presudi indonezijskog ustavnog suda iz marta 2024. godine kojom su mala ostrva poput Kabaene označena kao područja koja zahtevaju posebnu zaštitu od opasnih aktivnosti kao što je rudarstvo.
