Planeri NASA misije su 2018. izabrali krater Jezero kao buduće mesto sletanja rovera Perseverance. Ovaj krater je bio prirodan izbor, jer je nekada bio drevno jezersko korito, o čemu svedoči lepeza delte na njenoj zapadnoj ivici.
Na Zemlji, ove karakteristike se formiraju u prisustvu tekuće vode koja postepeno taloži sediment tokom vremena. U kombinaciji sa činjenicom da je delta kratera Jezero bogata glinom, ovo čini region glavnom metom za traženje biosignatura – dokaza o prošlom (a možda i sadašnjem) životu na Marsu!
U nedavnim vestima, NASA je objavila da je rover Perseverance stigao do vrha oboda kratera Jezero na lokaciji koju naučni tim naziva Lookout Hill. Rover je proveo prethodna tri i po meseca penjući se na obod, prešavši rastojanje od 500 vertikalnih metara (1.640 vertikalnih stopa) i usput vršeći naučna zapažanja.
Sada kada je dostigao vrh, Upornost može da počne ono što tim misije naziva kampanjom na severnom obodu. Očekuje se da će tokom sledeće godine rover preći 6,4 kilometra (4 milje) i posetiti do četiri zanimljiva mesta gde će dobiti geološke uzorke.
Otkako je sleteo u krater Jezero u februaru 2021, Perseverance je završio četiri naučne kampanje. Ovo uključuje pod kratera, prednji deo ventilatora, gornji ventilator i marginalnu jedinicu na osnovu toga odakle je rover uzimao uzorke.
Tokom prve kampanje, rover je posetio karakteristike oko mesta sletanja – poput formacije Maaz – gde je dobio nekoliko uzoraka stena i atmosfere, kao i neke uzorke svedoka za procenu kontaminacije. U dve kampanje koje su usledile rover je istraživao različite delove Jezerove delte lepeze i dobijao uzorke stena i gline.
U međuvremenu, četvrta kampanja se sastojala od rovera koji je ispitivao marginalne karbonatne stene koje kruže oko gornje ivice kratera Jezero.
Naučni tim petu kampanju Perseverancea naziva Severnim obodom jer njena ruta pokriva severni deo jugozapadnog dela Jezerovog oboda. Lokacija je odabrana tako da rover može da istražuje region Marsa, za razliku od bilo čega što je ranije istraživao.
Ken Farlei, naučnik projekta za Perseverance u Caltechu, objasnio je u NASA-inom saopštenju za štampu:
„Kampanja Northern Rim donosi nam potpuno nova naučna bogatstva dok Perseverance ulazi u fundamentalno novu geologiju.
Označava naš prelaz od stena koje su delimično ispunile krater Jezero kada je nastao masivnim udarom pre oko 3,9 milijardi godina do stena iz duboko u unutrašnjosti Marsa koje su bačene nagore da bi nakon udara formirale ivicu kratera.
Ove stene predstavljaju delove rane marsovske kore i spadaju među najstarije stene pronađene bilo gde u Sunčevom sistemu. Njihovo istraživanje moglo bi nam pomoći da razumemo kako su Mars – i naša planeta – možda izgledali na početku.“
Sada kada je Perseverance prešao vrh i krenuo dalje od Lookout Hill-a, rover se kreće ka stenovitom izdanju oko 450 m (1.500 stopa) na drugoj strani oboda poznatog kao Vitch Hazel Hill.
Rekla je Candice Bedford, naučnica upornosti sa Univerziteta Purdue:
„Kampanja počinje sa praskom jer brdo veštica lešnika predstavlja preko 330 stopa [~100 m] slojevitog izdanka, gde je svaki sloj kao stranica u knjizi istorije Marsa.
Dok se vozimo niz brdo, vraćaćemo se u prošlost, istražujući drevna okruženja Marsa zabeležena na obodu kratera. Zatim, nakon strmog spuštanja, prve okrete točka krećemo od ivice kratera prema „Lac de Charmes“, oko 3,2 km južno.“
Smešten na ravnicama iza oboda, region Lac de Charmes je od interesa za tim misije jer je manje verovatno da će biti pogođen udarom koji je doveo do kratera Jezero.
Osim toga, rover će putovati oko 1,6 kilometara (1 milju) unazad do oboda kako bi istražio izbijanje blokova (megabreča) koji bi mogli biti ostaci drevne stene slomljene drugim udarom. Ovo je bio uticaj Isidisa, koji se dogodio pre 3,9 milijardi godina i doveo do formiranja basena Isidis Planitia u Severnoj niziji.
Istraživanje ove lokacije moglo bi pružiti dragocen uvid u veliki događaj preoblikovanja površine koji se dogodio tokom Noaovog perioda na Marsu. Ova geološka epoha doživela je ekstenzivnu eroziju tekućom vodom, na šta ukazuju mnoge mreže rečnih dolina datiranih u taj period.
Takođe se veruje da je tokom Noachiana nastala izbočina Tarsis, što ukazuje da je Mars još uvek bio geološki aktivan. Kao i uvek, krajnji cilj je pronaći biosignature iz ovog „toplijeg, vlažnijeg“ perioda koji ukazuju na to da je Mars mogao imati život (slično Zemlji u to vreme).
Naučni tim Perseverance je takođe podelio informacije o roveru, njihovim naučnim operacijama i budućim planovima na brifingu za medije u četvrtak, 12. decembra, tokom godišnjeg sastanka Američke geofizičke unije (AGU) u Vašingtonu.
Kako je Steven Lee, zamenik menadžera projekta za misiju Perseverance u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon, rekao tokom brifinga, „Tokom penjanja na ivicu kratera Jezero, naši vozači rovera obavili su neverovatan posao pregovarajući o nekim od najtežih terena na koje smo naišli od tada sletanje.
„Razvili su inovativne pristupe za prevazilaženje ovih izazova – čak su pokušali da voze unazad da vide da li će to pomoći – i rover je prošao kroz sve to kao šampion. Upornost je ‘pokret’ za sve što naučni tim želi da mu pruži tokom ovog sledeća naučna kampanja.“
